Noticeboard: poseta izraelskog pisca Davida Grosmana JEDANAESTA ZAPOVEST

http://www.savezscg.org/files/jevrejski-pregled-11-2011.pdf

str. 10

A Grosmana čitajte što pre!

Jedan apsolutno programski text

Ovo su odlomci jednog kratkog i jasnog texta Gojka Božovića koji je objavljen u Politici.

- Никада није било више књига него што их има данас.
- Највећи проблем модерног читаоца јесте то што му нико не помаже да се снађе у том обиљу, што се све књиге третирају на исти начин. За почетак, било би добро да кажемо да разлике постоје, и да те разлике именујемо.
- Књижевност и комерцијална књижевност свакако јесу део литературе у врло широком смислу те речи, можда је још боље рећи како су обе, заправо, текст. Ако међу њима не правимо јасну разлику, онда само обликујемо критичку конфузију и изневеравамо читалачка интересовања.- Културни капитал на коме почива књижевност измешао се са економским профитом комерцијалне литературе.
- Сви захтеви читалаца јесу легитимни: и они који у књижевности траже уметност и сазнање, и они који у књижевности траже лакоћу, необавезност и забаву. Али није легитимно да читаоце збуњујемо говорећи како су све књиге исте.
- Ако постане утилитарна као целина или као већински израз уметничких способности једне заједнице, књижевност ће свакако изгубити не само властити интегритет него и копчу са својим плодним културноисторијским залеђем. Наравно, и у ранијим временима забава је присутна и неизбежна, али тек у нашем времену она постаје основни израз како слободног времена, тако и разумевања света.
- Да се послужимо једним поређењем. Мирјам је увек била читанија од Андрића, али се у Андрићево време знало ко је Мирјам, а ко је Андрић. И није се могло догодити да универзитетски професор књижевности говори о Мирјам као о књижевности која припада истој врсти литературе каква је она коју у том часу пише Андрић.
- Постоје сви разлози да primenjenu i ’'neprimenjenu’' književnost доживљавамо као засебне области људског искуства.

(nemam ćirilični font na kompjuteru, otuda ovo mešanje pisama...)

Zanimljivo: beogradski sajam knjiga do 2 ujutru?

Ovo je moj kolega Dragan Radovančević
postavio kao zanimlijvu 'vest' na sajt knjizevnost.org

''Među poetiocima/teljkama Sajma knjiga u Beogradu, mnogo je mladih ljudi koji rade, ili pak ne rade - što dođe na isto, jer ustaju prekasno, pa je razumljiva i inicijativa koju su pokrenuli/e članovi/ice nove grupe na FaceBooku, da se radno vreme Sajma produži do 2 sata iza ponoći.Prenosimo njihov predlog.
Ova grupa je kvazi-neozbiljna.Dakle, ja zaista mislim da bi najbolji party bio kada biSajam, na daleko poznati beogradski vašar knjiga, bio otvoren duže od 20h.Do 2h, recimo. Savršeno. Nothing is impossible,iako je nastup Depeche mode otkazan.........Pridružite se grupi, ako ste istomišljenik/ca!''

http://knjizevnost.org/index.php?subaction=showfull&id=1242569385&archive=&start_from=&ucat=1

Moj komentar je da razlog zašto bi sajam trebalo da traje duže od 20h nije u kasnom ustajanju...
Noć muzeja bi mogla imati srodnu manifestaciju - Noć knjiga.
Makar jedan dan tokom sedmodnevnog Sajma.

Adresa grupe je

http://www.facebook.com/home.php#/group.php?gid=80525692739&ref=ts

Noticeboard

poseta izraelskog pisca Davida Grosmana JEDANAESTA ZAPOVEST

0 коментара:

Beruhim habaim Bienvenidos Welcome

centar sveta

Bitni/dragi/lični/zanimljivi linkovi

Omiljena muzika

Jedan apsolutno programski text

Zanimljivo: beogradski sajam knjiga do 2 ujutru?

Pretražite blog

Jedan jedini biografski podatak