Sophi's Noticeboard

''Њено име и презиме омогућују да постоји ова песма''

Један други Матић, старији, надреалиста, рекао је давно да тугу не можемо описати; не можемо изрећи. Исто важи за поезију. Свако издвајање мотива је бесмислено, трагање за поетиком, ограничавање те врсте. Песма нема тему. Песничка књига – још мање. Поезија је скуп момената, који не морају бити међусобно повезани. С тим у вези је и образложење сваког жирија неважно, и аргументација критичара... Ова књига сугестивног наслова носи атмосферу градског живота, и без неких великих доказа – она јесте ''књига немира'', нехаја, недрага, лутања и лагања. Књига садашњег тренутка. Књига која нема прошлост. Нема носталгије. Све је решено, сложено и спремно за неизвесност. Књига која жели да буде бржа и од будућег тренутка и сва је у маниру Раде Лазић ''Сад је заувек''.

Истиче се на једном месту да је аутор ставио знак једнакости на живот и писање; заправо је тешко не подвући границу између живота и писања, јер су међусобно зависни. Такав чин, једначење певања и живљења јесте чин аутентичности, и то је једна од предности ове збирке. Ччак је помало скоро срамно и сви настоје да се извине ако изједначе биографско и песничко, али песничко Jа и јесте и није аутономно. То сви прећутно знамо, упорно позивајући се на опасне теорије књижевности и естетичке тезе о надличном. Награда ''Мирослав Антић'' и повезивање двојице песника покреће низ паралела и мимоилазака. Не занимају их ''велике тајне, библиотеке'', потпуно легитимна сличност, па ипак, разликују се понешто у својим једноставностима. Антићево песничко Ја у неким сегментима је отвореније, болније, радо излива емоцију и то чини рецитаторски упамтљивим стиховима, скоро споменарским, а опет ни мало сладуњавим. Матићева осећајност одсечнија је и ноншалантнија и, свакако, не плитка. Антић је у стању да каже ''Хиљаду пута од јутрос као некад те волим / Хиљаду пута од јутрос поново ти се враћам'', да се запита о свом статусу код вољене особе, да маркира територију бар. Тога код Матићевог субјекта нема. Он као да је промишљен у својој непромишљеној јурњави од (шпанског) бара до трга, од собе до улице. Настојећи да покаже сав тај ноншаланс хедонизам, песма ''Слутња будућег'' анулира и сећања. И признаје само нови живот, будуће време, као могуће. Констатација да ће ''сећања нестајати као ране страсти'' заиста је застрашујућа – и истинита и хладна, истовремено. Чак је у односу на Антића помало маниристичан, што није лоше, напротив – то је само један начин певања (и мишљења). Понекад је чак та инстант-промишљеност и каприц толико велики да каже: ''Није прави тренутак да флертујемо./Угушиле нас велике речи./Оно што олако називамо поезијом.'' Можда тежиште збирке није промискуитет модерног човека толико колико његов емоционални склоп, естетика лагања. Лаж се помиње на више места, у разним ситуацијама. Сем ње, ту је и неминовност, нека специфична свест о томе да ће се Нешто десити независно од ичега. Можда је песма ''Киша'' најилустративнија. Фер-плеј, ''И нисмо имали куд./Све се већ догодило.'' Од свих песама, ''Грешка'' је по вербалној снази упечатљиво интензивна, можда због тога што је сва од нејасних питања, као интерни дијалог и свађа са самим собом. Уопште, има читавих редова, и песама, које делују као да их разуме само песничко Ја, тачније да постоји неки конкретни, скривни контекст. То отвара путеве доживљаја, али уме помало херметички затворити песничку слику. Узевши све у обзир, можемо приписати то песниковој наредби ''Важбај флерт''. Још једна важна црта јесте тренутност, одлика спочетка већ примећена, скопчана са естетиком лагања колико са неминовношћу догађаја и препуштањем стихији. ''Немој ништа да обећаваш/Али ако баш обећаш/све заборави.'' Ово јесте потпуна слобода, и савршенство – али не круга већ руба.

uvek sam malo fatalista ali...

САВРШЕНСТВО РУБA (Дејан Матић: Између 33-е и смрти, Београд, 2013.)

moje gostovanje u emisiji Snovreme na Radio Beogradu 1

Dušanova-Cetinjska

Tajna i melanholija grada

Bio

Beruhim habaim Bienvenidos Welcome

centar sveta

Bitni/dragi/lični/zanimljivi linkovi

Omiljena muzika

Zanimljivo: beogradski sajam knjiga do 2 ujutru?

Pretražite blog