FACE-BOOK, bestseller svih vremena

(beleške sa časa treš književnosti)

Priča o harvardskom studentu Zurkenbergu koji je izumeo fejsbuk već je svima
poznata...Postao je multimilioner jer su tajne ljudskog mozga malo izmakle kontroli i
njegovim prvim očekivanjima, pa je od običnog servisa za povezivanje kolega sa
fakulteta – fb 1postao neprevaziđeno ’sastajalište’.
Nema potrebe anatemisati internet kulturu, nego prihvatiti je na dobar način. Ono
što ona nudi jeste ogromna biblioteka podataka. U preziranju sadašnjosti, koja se
manifestuje odbijanjem kompjutera i drugih ’haj-faj’ rekvizita, ima nečeg od suštinske zatupljenosti. Pogrešno je misliti da se radi o obožavanju prošlosti i ljubavi prema starini.
Keeping up with nije ’izneverivanje’ nekakve knjiške patine/prašine, već naprosto
prihvatanje inovacije. Knjiga nije preteča elektronske knjige i zato ne može ni biti
ugrožena njom. Razlika je u udobnosti, pored estetike i fetišizma prema papiru: čitanje sa ekrana je uvek neudobno i brzo postane neizdržljivo. Mnoge knjige iz pdf-a ne doživljavamo isto kao kada ih čitamo u papiru, samo zato što od neudobnosti nismo ni stigli da ih doživimo kako treba. Zato je i elektronsko idavaštvo krajnje sumnjivo, i apstraktno. Lageri sa elektronski objavljenim tekstovima u stvari ne postoje, nalaze se u vazdušastom fatamorganskom web prostoru. To nije mana interneta. Tajna je samo u poznavanju šta se može a šta ne u virtuelnoj sferi. Fb je tu najviše odmakao.
Zapravo je sve O.K. dok se ne pređe crta dosade i skrajne u paralelni svet, koji je
spram ovog (tako omraženog u literaturi nekih pravaca mišljenja i kvazi-filozofije)
- mala napomena- autistični cirkus.
Čitava stvar bi se mogla objaviti kao vest: Relativno nedavno (2004) se na
web-u pojavio jedan fenomen koji isprva nije toliko privlačio
pažnju,ali postepeno je postao deo svakodnevnog života miliona ljudi.
To je fejsbuk, ’knjiga’ koja nema recenzente, lektore, pisce a ni
čitaoce; ima samo konzumente.
Fb je jedan od zadivljujućih dokaza da cyber svet postoji, ali da je s one strane
realnosti. On je verovatno i još jedan dokaz da trezvenost nije naš novi razum – kako je mislio Gombrovič, već da ljudi neminovno iskliznu van ’dozvoljene mere’.
Tekst Danijele Vukašinović ’’Facebook kao internet subkultura’’ koji je izašao i u
najnovijem broju srpsko-izraelskog Lameda (časopis sa savršenim podnaslovom: list za
radoznale) skicirao je neke pojave vezane za to. I ne samo taj tekst, o fb je pisano i u
Knjigomatu, i na drugim mestima. Nakon nekoliko meseci opserviranja (a termin nije iz
astrofizike, već iz kliničke psihologije...), može se samo jedno zaključiti: fb nije
subkultura, fb je subživot. Nije štamparska greška, nije suživot - već baš sub-život.
Svet može da se podeli po mnogo osnova.......Npr. na one koji su čitali određene
knjige i one koji to nisu; aktuelna podela, posebno među mlađim generacijama, bila bi na
one koji imaju i one koji nemaju fb nalog.
Glavno pitanje je: da li je nastao kao potreba
za komuniciranjem, ili kao odraz asocijalnosti i sociopatije?
Takođe, koliko je to sve
zabava/dokolica a koliko se, i kada, ozbiljno shvata?
Nakon tih nekoliko meseci fb-voajerisanja, shvatila sam da adikcija uopšte nije
napumpana priča, iako mi je na početku zvučalo kao da je to izmislio neko ko se plaši
1 Ne bih da iko pomisli da je text ozbiljan zbog ove fusnote, ali Facebook će nadalje biti označen kao fb.
tehnike. Dobar broj ljudi je po čitav dan bio onlajn – priključen na chat, razmenjivali su komentare, poruke, kafe, zagrljaje, flertovali na wall-u.
Dovoljno je reći da je postao neizostavni deo svakodnevnog života; pored jutarnje
kafe, tu je odmah i ispisivanje statusa, provera postova, komentara i friend request-a.
Ključna reč za fb je friend/prijatelj (pokušaj stvaranja utopije na web-u?) a posle i
add/dodati/edovati. Njih prate gornje reči.
Šta tačno znači to fb ’prijateljstvo’- poznanstvo ili neki konkretan odnos, koji
postoji i van fb? Mogla bi se uvesti reč ’frend’, jer definitivno ’prijatelj’ ne poklapa značenje ’prijatelja sa fb’. Onda dolazim do jedne zanimljive zagonetke: prihvatanje (confirm) i odbijanje (ignore) frendova. Iako postoji opcija sakrivanja sadržaja (statusa, foto albuma, itd) od određenih frendova, a fb je poznat po tom čuvenom edovanju ljudi(dakle, dodavanju ljudi među prijatelje, i kad nam to nisu zaista, već samo poznanici a često čak ni to), ipak neke ne želimo da edujemo.
Možda je fb najrealniji u odbijanju, a ne u prihvatanju frendova. U odbijanju ima
nečeg od realnosti, a u prihvatanju svih mogućih ljudi – warning!, cyber surealism. Dakle, odbijanje je zapravo jedina životno obojena stvar koja vam se može desiti na fb! Videla sam grafit na kome piše ’Kurtoazija’, baš među fotkama jedne koleginice (iz realnosti) i frendice (sa fb), i sasvim se uklapa u tu teoriju. Biti nekurtoazan i neljubazan na fb, to je život na koji su kreatori manje računali; jer se na wall-u se ’vode’ beskrajno fini i duhoviti ’razgovori’, ili besmislene rasprave koje se umiruju smajlovima.
Rešavanje testova spada u zabavu, kao i u novinama i ženskim magazinima, ali
slanje (skoro mirišljavih) čestitki, kafe, cveća, bombonjera, zagrljaja, čak i flirting (!!!), fb nudi mnogo ’mogućnosti’ i odmah se ’prime’ jer je lakše imati virtuelni identitet od onog pravog. Često ni ne košta ništa, posebno za vlasnike laptopova sa wireless konekcijom koju hvataju iz obližnjeg kafića...I šta bi se sa svim tim kurtoaznim poklonima desilo kada bi pao sistem?? Da li bi se ’društvo’ sa fb našlo na realnoj kafi, napokon?
Postavlja se još pitanja. Nonstop online, da li je to vrsta raspoloženja ili
supstitucija/imitacija socijalnog života? Statusi sa mobilnog telefona – usled nestrpljenja da se status napiše sa kompjutera- adikcija ili čudo od tehnike?
Polje u kome se piše šta se od fb traži govori štošta o korisniku. Najbenignija
varijanta je naravno i najređa :( - a to je networking (poslovni kontakti), najudarnija je svakako relationship (traženje veze) i dating (susreti), sexual relations još uvek nije uvedeno kao opcija, a friendhip je najškakljivija. Rekla bih da je (kod onih kojima primarni cilj nije sakupljanje poslovnih kontakata, tj. povezivanje s kolegama) u osnovi ipak potreba za komunikacijom, ali problem je što fb to ne dopušta zaista, stvara se vrlo specifična vrsta ne-realnog razgovora čija je jedina spona sa realnim to što koristimo reči.
Ako izađemo iz žanra eseja, možemo se i vrlo naučno pozvati na lingvistiku – gde se
komunikacija definiše i paralingvističkim znacima (čitaj: pokreti, intonacija). Otuda i izraz ’’ogoljena komunikacija’’, koji ni malo nije preteran.
Na polaznoj stranici fb prikazana je Zemljina kugla, ucrtani kontinenti i po jedna
figura čoveka; ostati u kontaktu sa ljudima koji su geografski daleko potpuno je druga poenta od one koju praktikuju ljudi koji su u istom gradu. Tu se krije mit o alijenaciji i tehnokratiji. Liči na teoriju zavere, ali nije; stvari su se samo malo omakle kontroli jer je, vrlo jednostavno, web pružio sjajnu mogućnost građenja drugog identiteta, mimikriju – kako kaže D. Vukašinović, i to je većini ljudi neodoljivo.
Ono što je izuzetno dobro jeste brza razmena tekstova, slika ili muzike, mejl
adresa, obaveštenja o (kulturnim i drugim) događajima, sve funkcioniše kao veliki
farward program. Ali, to su informacije a informativnost je jedna čak nebitna karika u lancu koji se zove, ili se makar zvao, komuniciranje. Komunikacija koja se vrši praktično samo razmenom informacija, i simuliranjem raznih stanja kao što su osmeh (milion vrsta smajlova), ili intimnosti - slanje poklona ili zagrljaja, odvlači mnogo realnog vremena u prazno.
Fb je prosto pun pogodak do nekih astronomskih razmera: svakodnevna
progresija članova i fanova virtuelnih sastanaka, vrlo neprimetno ali sigurno slabljenje
želje za kontaktom uživo, vrsta pražnjenja nagona za komunikacijom, nešto slično
pornografiji i ’ostvarivanju’ preko nje. Prečesto podseća na onaj Batajev tekst gde o
masturbaciji govori kao o činu nakon čega se ne oseća zadovoljstvo već umrtvljenost. Ili je razgovor sa ekranom podvrsta autoerotizma?
Hoće li se neki novi Mark Danijelevski (možda nije ni slučajnost da su on i
Zurkenberg imenjaci!) dosetiti da od wall-komentara sastavi nečitljivi (ali postmoderni) raskupusani sajko-roman, Zamak listova? Bloggovanje je postalo vrsta spisateljskog manira. Gotovo, stilska formacija. Kada je jedan poznati pijanista objašnjavao muziku, rekao je da ’’ona nestaje, čuješ je pa je nema nigde’’, a književnost je bila baš suprotna – fizički dodirljiva. Blog-književnost bi onda bila upravo književnost koja nestaje, pročitate je pa je više nigde nema.
Ako postoji laž, ali zaista notorna laž o komunikaciji, koja nema veze sa
tehnofobijom i ume biti zanosna sve dok u nju ne poverujete, nema sumnje kako se ona
zove. A kako li bi Krleža nazvao ovaj polu-esej, i da li bi spalio sajt kao što je činio sa barunima i biskupima u svome Plamenu?
I, za kraj, zaključimo da tzv. novi vek nije samo era tehnike, ’bombardovanja’
Meseca i ’izbacivanja’ Plutona iz Sunčevog sistema, već je više era ekstremizma.
Da li će to biti esktreman vid (ne)komuniciranja, hiperprodukcija poezije ili pak
preglasna buka oko feminizma, ’’temeljnog preispitivanja vrednosti na kojima počiva
civilizacija’’ (to se ponekad koristi kao argument za afirmisanje homoseksualnosti, btw), uopšte nije važno. Sve spada u eru duboke ekstremnosti, u potrazi za istinama i, možda, merom.
Po receptu grčkog jezika, lek i otrov su, ili mogu da budu, isto: prekomerna doza
leka = otrov. Jezički dokazivo, ista je reč za oba ta pojma. Kao što je ista reč
(anagignosko) za ’’čitati’’ i ’’razumeti’’. Ne može se čitati bez razumevanja! Određeni jezici pokazuju vrhunsku inteligenciju u njima samima.
Tako je i sa fejsbukom: binarnost otrov/lek. Teodor Hercl, delom Zemunac, je praktično začeo Izrael geslom ’’Ako nešto želiš, onda to više nije san’’. Cionizam je jednom optimističkom, skoro magijskom, formulom ostvario mitski san: državu Izrael.
Mark Zurkenberg verovatno nije imao nikakvo geslo kada je kreirao fb. No,
Herclovo je iskorišćeno kao slogan jedne fb grupe. Naslovljena je kao Da Sajam knjiga
traje do kasnih noćnih sati i ni malo naivno ne inicira ideju da Sajam knjiga zaista, makar jedan dan, traje kao Noć muzeja. Kada se nešto tako bude dogodilo, možda već vrlo uskoro - jer nema razloga da ne postoji Noć knjiga, fb će se pokazati kao upotrebljen na pravi način. Dotle, friend request pending...
Vidimo se na face-to-face booku! :)