Noticeboard

poseta izraelskog pisca Davida Grosmana JEDANAESTA ZAPOVEST

2011-11-08T16:45:00.000-08:00

http://www.savezscg.org/files/jevrejski-pregled-11-2011.pdf

str. 10

A Grosmana čitajte što pre!

povodom smrti i rođendana velike umetnice

2011-09-09T04:32:00.000-07:00

ZDRAVO, JA SAM EJMI VAJNHAUS!

ovaj text možete čitati na linku:

http://www.savezscg.org/files/jevrejski-pregled-09-2011.pdf

strana 21.

p.s. neke promene su vršene u odnosu na moj ''original'', skraćen je textic, malo ima i nekih pravopisnih omaški (moja krivica: kasno sam poslala korigovanu verziju),
ali koga briga za pravopis :) mene posebno ne, tako da eto.
važno je da je text objavljen u zvaničnom glasilu Saveza jevrejskih opština Srbije ;)

Amy Winehouse's essay at 13

2011-08-12T10:58:00.000-07:00

Neka vrsta omaža za moju vrlo posebnu muzičarku. Njen pismeni rad iz osnovne škole :)

''I want to go to somewhere where I'm stretched right to my limits, and perhaps beyond to singing lessons without being told to shut up..But mostly I have this dream to be very famous. To work on stage. Its my life long ambition. I want people to hear my voice and just forget their troubles for five minutes. I want to be remembered for being an actress, a singer, for sell out concerts, sell out Broadway shows and for being just...me.''

R.I.P.

Zašto ratluk kad imamo cijanid? (o koncertu Tereze Kesovije)

2011-02-04T02:30:00.000-08:00

U srpskim i hrvatskim medijima se uporno, pre i posle Terezinog koncerta, često bez ikakve mere, politika nametala kao glavna tema. Verovatno je malo ko shvatio tajnu: nije se pripremao miting, već muzički događaj posebne vrste.

Mlade umetnike i filologe koje zanima region ovaj događaj bi inspirisao za neka razmišljanja. Komentari pre koncerta, sam koncert, i komentari posle, odražavaju mnogo dublji problem nego što je to „zakletva Tereze Kesovije da nikada neće kročiti u Srbiju“.
A onda je pregazila reč i uskratila malograđanima to zadovoljstvo da će se ratna prošlost između dve susedne zemlje pretvoriti u večitu, beskompromisnu mržnju. Mržnja je očito „najbolji poklon“ i „jača od života“, za neke ljude, a nadam se ne za većinu, u Srbiji i Hrvatskoj.

Predsednica Skupštine postavila je najbolju dijagnozu svih tih medijskih bljuvotina. Doduše, pitanje je koliko bi se to moglo nazvati medijima, pošto je reč o četvrtorazrednim novinama kojima je posao ne da izveštavaju već da naprave što veću buku i bes.

Ali, to nije sve, ti isti koji su „zabranjivali koncert“ su gđu Đukić-Dejanović implicitno optužili za simuliranje, jer je - prema shvatanju zaslepljene mase - nemoguće biti istovremeno i na političkoj funkciji i voditi vanpolitički život. Tako gledano, predsednica Skupštine simulira i posao profesora na Medicinskom fakultetu, kao i sve druge „funkcije“ koje ima van skupštinske sale.

Prognoza o izlečenju ovakvih poremećaja nije data, ali verujmo da je tako nešto moguće, uz malo više širine i malo manje primitivne patologije koja se u komentarima na internetu primećuje. Nakon pomnog iščitavanja krajnje neukusnih, a pre svega vrlo neinteligentnih, komentara na račun nekakvog stida/srama, otprilike kao da se radi o Hasanaginici, i nekakvog novca koji je ubačen tu čisto da bi ova farsa imala bolji zaplet. To nije prvi put da se stvari tumače pogrešno, a poznato je da ako neko nešto nije u stanju da shvati - obavezno protumači pogrešno. Jedan od dobrih primera je čuveno uvreženo mišljenje da je Vuk Karadžić uveo ijekavicu u književnu normu zato što je poticao iz kraja gde se tako govorilo, ili ideja da je Dositej „hteo da piše narodnim jezikom ali nije znao“. To se zove trijumf gluposti. Niko od tih „eksperata“ koji to govore nije pročitao Vukovu deklaraciju o književnom srpskom jeziku i razlozima, niti je čitao išta o Dositejevoj koncepciji jezika, i po njihovoj „ekspertizi“ - ispada da je Vuk egomanijak a Dositej nedovoljno pametan da nauči srpski narodni jezik (!!!).

„Rat je velika svinjarija“, kako je lakim rečima objasnio Žak Prever, i može li se iz te jame vani? Više se ne nameće pitanje kako izaći odatle, već da li želimo izaći. Bojim se da je odgovor negativan. Načina bezbroj, a jedan od njih je voljna amnezija iliti praštanje (a vazda se i pravoslavci i katolici razmeću kojekakvim jevanđeljskim porukamai blagdanima), upravo kroz one oblasti života koje su bezinteresne: kroz umetnost. Međutim, da li je problem način ili želja?

Sva temperatura oko koncerta delovala je kao velika sadomazohistička igra. Neverovatna količina zadrtog „patriotizma“ sa obe strane, nedvosmislena (i besmislena) loša volja da se jedna dobra i lepa stvar dogodi i insistiranje na nekoj zakletvi, za koju svi znamo da je bila lična a ne zakletva državi, narodu i narodnostima. Trenutak haosa (poznatiji kao Rat) izazivao je u svima ista stanja, iste izjave i raspoloženja, ali je razlika samo u tome što nisu svi bili javne ličnosti da bi to mogli izreći na TV-u.

U svakom slučaju, svi bandoglavo ignorišu to da te reči nisu bile upućene publici, već agresorima, ko god da su oni bili. Ili je u mozgovima „zabranjivača koncerta“ publika jednako što i agresori? U celokupnoj patologiji i to je moguće, kao što je vrlo izvesno da tim ljudima, zapravo, ni muzika ni domovina ne znače ništa. Dubravka Ugrešić je pisala „Zabranjeno čitanje“, a mi bismo mogli „Zabranjeno slušanje“. Muzika je za takve latentne huligane zvuk jednak bušilici ili česmi, a ni zemlji koju tobože brane i vole ne misle dobro. Ne treba velika pamet da se shvati da su zabranjeno čitanje i zabranjeno slušanje muzike pogubne za bilo koju kulturu.

I sam ovaj tekst je jedna demonstracija sadomazohizma: mazohističan jer je napisan iako znam da nema tog teksta koji bi smirio sav rušilački naboj koji postoji u ljudima, a sadističan jer prevrće žuč onih koji se sa njime ne slažu i koji su ga već spočetka strpali u folder „antipatriotizam i veleizdaja“.

Nije cilj odbraniti Terezu, već odbraniti ideju o dobroj volji. Da, ovo je bio koncert za pamćenje. Neka „zima priti“, ali tako je bilo. Ja sam ponosna što je bilo mlađe publike i što poštovanje Terezine muzike isključuje slušanje pink-scene. Paradoksalno, ali i ja sam, iako sam mlađa generacija, odrastala na tim notama, jer sam imala sreće da smo porodično sakupljali dobru muziku. Oni koji radije posećuju fudbalske tuče ili se treniraju protiv gej parade, verovatno tu sreću nisu imali.

Terezina vokalna (nad)moć, artizam, komunikacija i ambijent koji razara bipolarnim smenjivanjem radosti i melanholije (emocije koje su komentatorima ne samo nepoznate već čak nepodnošljive), jednostavno - Tere je za publiku bila nešto kao nekada davno njena sugrađanka Cvijeta Zuzorić za književnike. Meni je kao akademskoj građanki zemlje koja bar deklarativno želi promene na bolje i negovanje vrednosti mira, tolerancije, demokratije i kvalitetnije kulture, bilo divno videti preko 3000 ljudi koje je ponela muzika, a ne prebrajanje čaura. Publika je vrlo osetljiv receptor, oseća vibriranje ne samo instrumenata već i izvođača.

Bez patetike ali sa malo neophodnog pathosa i pročišćenja, „muzika i mi, to je onaj svet“ kome treba težiti. Ili želimo reprizu ratnog filma? Uživamo li perverzno u smrtima, u prisećanju na što gore momente i slike, u grobljanskom zadahu koji se širio 90-ih, u zakletvama da će sve tako i ostati - zanavek zapečaćeno? Ako je birati, šta je bolje - hiljadu i jedna smrt ili hiljadu i jedna noć? Hoćemo li sa ovacijama dočekivati velike sukobe ili velike umetnike? U literaturi se to zove katarza, u filozofiji palanke ko zna kako; ne smem ni da pomišljam kakvim sve imenima nisu nazvali ovaj event. U stvari, videla sam i čula sve šta je trebalo.

P.S. Tužna vest za one koji su pisali da nikada ne bi otišli na ovaj koncert: koncert nije propao zbog njihovog nedolaska, i na (njihovu) žalost ponoviće se, sa istim uspehom, i većim

.

Ivan Lalić, ciklus ''Pet pisama'', retko dobro ostvarenje u poeziji (i redak pesnik kog volim i retka prilika da čitam poeziju više od jednom)

2010-09-22T16:57:00.000-07:00

PET PISAMA

Prvo pismo

Bila je to šuma na slemenu veka,
Oktobar: pamtim lišće u boji tvoje haljine,
Romb jedne zakrpe, ukrojen pažljivo,
Ko da od njega zavisi neki ubogi smisao,
Odmah i zaboravljen,
Dok si govorila:
Slušam kako peva u jajetu ptica,
U njenom je kljunu ključ
Pod zatreperenim jezikom;
A brava-
Nju moraš da izmisliš. A i vrata.
Iza njih je leto. I naše dvogube senke
Venčane na zlatnoj pozadini, zaustavljene
U nejasnom blagoslovu. Volim te.
Trideset i tri puta vek je prstenovao
Ta stabla, ukrojena u nebo
Kao žilica u list, kao nada u
Ravnodušnu izvesnost. Pišem ti
Iz daleke pokrajine, gde se reči vrednuju
Težinom prećutanog, a sećanja dužinom
Varljive njihove senke. Oprosti zbog rukopisa:
Studen oblači šaku iznutra, tesna je
Ta rukavica, pa pokret okleva
Nad naslućenim smislom rečenice,
Nad inicijalom što ga rubi inje –
Nisam ti rekao: Ovde je već zima.

Drugo pismo

Tvoja nenapisana pisma ištu odgovor;
Ta pisma nepročitana, naučena napamet,
U treznoj groznici iščekivanja,
U fugi nekog putovanja, ili
U nesanici, gorkoj i svetloj od tvog dana
I snega na prozoru sobe;
Jesi li zaboravila poštanski broj?
Udahnuo sam ga, nečitko
možda,
U muziku koju voliš; upisao na marginu
Stranice jedne knjige koju se bojiš da čitaš
Noću, kad istina njena svetli kao fosfor
Između crnih slova.
Odgovaram ti: ništa
Ne rastvara taj otrovni lepak godina
Što vezuje nadu za prostor, a vreme
Za vernost prostorimam nade.
A nesreća? –
Ona jesamo sestra neke odsutne mudrosti,
Senka predviđenog poraza, možda;
Taj smisao mi izmiče kao smisao muzike,
Koja je, ipak, matematika, a ja računam
Tek sa dva ili tri zlatna broja
Izvedena iz tvog imena. Tako smo
Oboje, možda, u gubitku.
Ipak,
Ništa ne može da nas zameni
U ovom rasporedu posledica
Upisanom božjom utrnulom rukom
U amneziju zvezda, u kratko sećanje mastila
Koje se suši,
U tvoja pisma, ona nenapisana.

Treće pismo

Jedno si leto bila preobražena
U svoj lik, kako ja ga ponekad vidim
U ogledalu, kad mudro stanem u senku
Iza tvog ramena: možda tvoj pravi lik,
Najednom stvaran, opipljiv i zreo
Da cveta, kao agava. Svaki tvoj pokret bio je
Nemiran crtež svetlosti u vazduhu
Gustom i srećnom od avgusta. Svaki moj dodir
Ostavio bi zlatan trag na tvojoj koži,
Inače slanoj pod jezikom,
Kojim sam umeo samo
Da izmucam: volim. Kakvo leto!
(na fotografijama kao i svako drugo:
Fosili svetlosti nas varaju, nepouzdani,
Kaa u prisećanju otkrivamo slojeve
Godina, godina, i tražimo im smisao
Već pomeren u neko novo iščekivanje)
Ili sam možda
Sve to izmislio? Ne verujem, postoje
Dokazi: ožiljci neke uporne nade
Što još zaboli na dodir tvog glasa,
Otisci tvojih prstiju na gleđi
Vrča iz kojeg još vetri vino
Nedopijeno u konobi, onog leta
Kada si bila preobražena u blagoslov,
U svoje obično čudo. Živimo u vremenu usitnjenih čuda I zaboravne mudrosti.
Pamtiš li ti to leto?

Četvrto pismo

Crno mastilo gusne u infarkt
Na vrju nalivpera;
Tako se jedna rečenica
Prekida neočekivano, u neželjenoj sinkopi.
Prepisujem je, a u nastavku menjam
Prvobitno zamišljeni smisao.
Pravi
Smisao krio se u prekidu, u zjapu
Beline, u porazu
Započetog poteza –

Kada bih mogao da ti napišem pismo
Od takvih belina, od obasjanih skretnica,
Rečenica započetnih u ljubavi, nastavljenih
Opisom noći bez zvezda, na primer,
Kada bih mogao sve da prećutim
A sve da ti kažem, kao da gubavac
Stane pred tebe sa kapuljačkom i zvečkom –

Možda bi umeo da ti iskažem
Zašto se ljubav menja, u neželjenoj nekoj
Sinkopi, i venčava u nastavku
Sa svojim senkama, a ne zaboravlja
Smisao svog imena, uzroke svoga trajanja –

Ovako, mogu samo da opisujem
Kao da neko voljeno lice učim i pamtim
Dodirom, kao slepac.

Peto pismo

Hoćeš li da me prepoznaš, kad se oboje nađemo
Tamo u zavičaju naše slepe nežnosti
Koji sam nekada zvao i zavičajem
Labudova? Duborez bora oko očiju
Koje ćeš prepoznati, možda, izvela je
Nevidljivim skalpelom i sasvim rutinski
Neka utrnula ruka, u osveštanom savezu
Sa praznim godinama. Inače sam sličan
Dvojniku koji ostane u ogledalu
Kada mu okrenem leđa, i nišani u potiljak.

Ali pre toga treba obaviti još mnogo:
Iskupiti taoce koje smo dali sudbini
Kad nam se krv pomešala na ušću
U neku od mogućih budućnosti, prebrajati
Ožiljke, onesposobiti satni mehanizam
Uvreda zaboravljenih u nekom grozničavom
Prestrojavanju, pročitati sve između redova
Pisama nenapisanih i naučiti napamet
Tu opasnu šifru,
Radost naučiti
Da raste na kamenu, kao mahovina –

Pokušaj opis traga munje, da shvatiš
Neobjašnjivo lukavstvo godina: vreme stoji,
Ako ga ispravno imenuješ. Gledam kroz prozor
Plamičke acetilena na vršcima grana
Magnolije. Noćas je padala kiša.
Nisam ti rekao, ovde je već proleće.

Sefarad, intimna gramatika

2010-08-15T03:20:00.000-07:00

’’Neka svi Jevreji i Jevrejke napuste naše kraljevstvo i neka im se više nikada ne dozvoli povratak’’

Putopis...ni malo nije lak za izvođenje, ali može se pokušati! Šta mi prvo pada na pamet kada izgovorim reč ’’putopis’’? Mnogima bi, naravno, Dučić prvi pao na pamet. Sladunjavi pesnik ’učenog stila’, koji je preteča Habjanovićeve po popularnosti ’’Blagar cara Radovana’’; za moju percepciju možda je važno samo Pismo iz Palestine. To je tada bila Palestina još uvek, a pre toga i oduvek – Erec Israel.
Ono šta bi za mene bio putopis razlikuje se od oficijalne žanrovske odrednice. To mogu biti i Čehovljeva ’’Stepa’’, Grosmanov roman ’’Vidi pod: Ljubav’’, Ozovi eseji ’’The Land of Israel’’, poezija Jehude Amihaja (’’jerusalimski kamen je jedini kamen koji oseća bol’’), čitav Singer – posebno njegove priče, Saramagova ’’Godina smrti Rikarda Reiša’’, Hakslijev ’vodič’ kroz Englesku ’’Kontrapunkt života’’, ili priručnik kroz birokratiju ’’Majstor i Margarita’’, ili pak knjiga ’’The Other Within’’ koja na 400 stranica većeg formata govori o maranima/anuzimima. To može, krajnje duhovito ili krajnje poetski, biti i Danteov putopis kroz Pakao,Čistilište i Raj! Mislim da je najteže izvesti putopis kroz nečju kulturu, da narod/mentalitet postane glavna tema. U tom smislu mi je Alberto Moravija prva asocijacija (knjižica ’’Indija’’). Naravno, tu je i putovanje kroz Srbiju, Feliksa Kanica, gde se nalazi meni vrlo drag crtež ’’Šanca kragujevačkog’’ (danas ga nema i neobeleženo je mesto gde je bio; ali pretpostavlja se da se nalazio u centru grada, kod čuvenog solitera ’’Kukasti krst’’), potom i putovanje kroz podzemni Beograd, misteriozni grad ispod grada. Proza Oskara Daviča ’’Gospodar zaborava’’, o dorćolskim Jevrejima, sigurno je poseban uzorak o toj temi, koji bi bio putopis kroz karaktere a ne geografiju. Saživljavanje sa temom, katarzično čitanje; to bi bio zahtev od svake knjige.
Očigledno se u mom pojmljenju putopisa meša književni i popularni žanr, postaje sve jedno te isto. Književnost duguje faktografiji, a faktografija književnosti, možda čak i više...Knjiga koja stoji na granici između ova dva jeste ’’Los Judios de Sefarad’’ Franciska Buena, pisana za špansko tržište pre svega, sa velikom bibliografijom iza. Ta knjiga je zbog specifično intimnog stila neprimenjiva za širu publiku, ali za Špance bi mogla biti vrlo korisna. Sadrži jedno zanimljivo priznanje a ono se odnosi na to da svi Španci imaju jevrejske krvi, bar malo. Ovo je neka narodska varijanta papine želje sa papirića koji je stavio u Zid plača, gde je poželeo oproštaj, ili oprost, zbog počinjenih nedela nad Jevrejima. Ta knjiga se završava jednom, čak suštinski, tačnom rečenicom koja bi mogla da bude kredo celokupne sefardike: ’’Te has metido en un tema apasionante, en el que no acabaras nunca de aprender’’. To je rekao Jevrejin iz istambulske enklave autoru knjige i on ga je citirao, a autor je meni odao tajnu gde se nalazila jevrejska četvrt u Granadi. Iznenadio se što sam odabrala hotel ’’Juan Miguel’’, misleći da znam za lokalitet. Međutim ne, odabrala sam hotel slučajno, preko e-bookinga, ali me je ta činjenica da je tu počinjala četvrt obradovala. Sa Katoličkim kraljevskim parom (Reyes Catolicos, kako ih zovu Španci) postoji jedan paradoks. U svakom gradu postoji ulica sa njihovim imenom, neizostavno jer su zaslužni za ekspediciju do Amerike, koja se potire sa njihovom zaslugom što je napisan Edikt 1492.godine. I pre Edikta, vršili su nasilna pokrštavanja. Istina je da je ubilački antisemitizam počeo još 1066.godine, kada se –opet u Granadi- dogodio prvi veći pokolj Jevreja. Ipak, kulminacija je bila 1492.godine,kada je oko 120 000 Jevreja napustilo Španiju. Tekst Edikta je ciničan. Postoji jedna legenda, koju istoričari ne smatraju sasvim verodostojnom ali je zanimljiva - poslednji Jevreji koji su napustili Španiju to učinili otprilike na dan kada je srušen Jerusalimski hram. Ona radikalna verzija legende kaže da su svi Jevreji napustili Španiju toga dana, ali to ne može biti istina jer taj dan pada već 31.jula, a to je već bio kraj roka koji su imali da napuste zemlju. Jitcak Baer kaže – tada su već bili u brodovima i ko zna gde u dijaspori. Kabalisti su to tumačili na razne načine...A kabala? To je tek posebna priča. Sveta knjiga kabale, El Zohar, nastala je u Kastilji, u Španiji. Još uvek ne postoji prevod na srpski jezik. Kabala je autentično učenje u kome nalazimo razne odgovore. Edom, ili hrišćanski svet, postavljen je u kontekst jedne rečenice iz Postanja, koja kaže: ’’Od svog mača ćeš živeti’’. Mač = pokrštavanje, jasno je.
Priča o Sefardima zaista jeste uzbudljiva. Tokom čitanja knjige ’’The Other Within’’, posvećene maranima ili kriptojevrejima, sasvim se mogao osetiti duh tajne, skrivanja, straha – kroz modifikovane katoličke molitve (u Očenaš se ubacuju imena Avrama, Isaka, itd), razgovore sa njima, običaje. Strašna je ideja skrivanja, ukorenjena u ličnost. Kada su pitali jednu američku maranku da li bi i sada, iako nema više opasnosti, praktikovala judaizam u tajnosti, odgovorila je: da. Kada se nešto krije, krije se do kraja. Ipak, divan je običaj da se pokatoličeni Jevrejin sahranjuje obrednim razgovorom sa njim, gde ga ’savetuju’: ’’Kada te pitaju ko si, ti reci da si Mojsjeve vere’’. Sada, od svih tih emocija i istorije imamo samo tragove, a negde ni to.
U Španiji je sve počelo. Ili u Sefaradu, kako Jevreji zovu Španiju. Zato je destinacija ovog teksta upravo ta zemlja.
U Granadi, andaluzijskom gradu u kome je potpisan Edikt o progonu 1492.godine, nema nijednog pomena ni spomenika o Sefardima. Sam grad se, prema nekim dokumentima, zvao Garanat al-jehudin, ili Jevrejska Granada, jer je jevrejsko stanovništvo bilo dominantno. Odsela sam u hotelu ’’Juan Miguel’’, koji se nalazi u centru, otprilike na mestu gde je jevrejski kvart nekada počinjao. Huan Migel, prestolonaslednik kralja Fernanda i kraljice Isabel, sahranjen je sa svojim roditeljima u Kapeli kraljeva (Capilla Real) koja se takođe nalazi u centru Granade. Negovo ime vezuje se za ranu smrt, jer nije nikada vladao. Didak Pir, pesnik koji je preživeo progon 1492.godine i došao u Dubrovnik da živi, pisao je i o njemu. Kao i mnogi religiozni Jevreji, on je tu smrt shvatio kao ’’stizanje kletve’’ naroda koji je proteran. Verovatno je tako i bilo. No, iste 1492.godine otkrivena je treća jevrejska domovina – Amerika. Uprkos svoj patnji, izgleda da je Singerov junak u pravu kada kaže: ’’Nema grešaka. Kako da bude grešaka kada sve dolazi iz božjeg izvora?’’ Kabalističi optimizam.
Poslovični sukob između jevrejske i hrišćanske vere, i islama sa druge strane, najbolje se može opisati preko putovanja u Izrael, na koje ljudi obično putuju poklonički i bez velikog kulturološkog znanja. Ali, zato su otpor i ksenofobija uvek dobrodošli. Jedan od najboljih primera je svetlucavi kamen koji se vadi iz okoline Jerusalima, i koji gradu daje naročit izgled, a koji hrišćani isključivo zovu ’’kamen preobraženja’’, jer se stojeći na njemu Hrist preobrazio u svetlost. Taj kamen ima svoje me, univerzalnije, ali to nikoga ne zanima. Isto tako, ’’St Peter’s Fish’’, riba koju služe u restorančiću u Jafi ima svoj naziv – hromis; postoje laička tumačenja da je tako spremljena riba gotovo bez mirisa iz razloga što je biblijska i što ju je jeo Sveti Petar. Niko se uzima u obzir to da je apostol Petar poštovao košer ishranu i čak smatrao da je Hrist mesija samo za Jevreje. Potom ga je Pavle dopunio – on je mesija za celo čovečanstvo. Zanimljivo je da neke činjenice kao da ostaju sasvim nepercipirane, pa tako hrišćanski vernici kao da ne znaju za Hristove besede u sinagogi u Kapernaumu, za povod njegovog dolaska u Jerusalim – došao je tradicionalno za Pashu, da poseti hram, kao i za brojne druge sitnice. Zašto hrišćani ne bi verovali u veru kojoj je sam Hrist pripadao? Pitanje je sad. Jer, on je rekao: ’’Nisam došao da rušim Zakon’’. Ipak, bilo je nekih koji su taj zakon hteli da naruše. Posle su došli i oni koji su taj novonastali- hrišćanski- zakon hteli da rasparčaju dalje, pa sada na Golgoti katolici celivaju sa jedne a pravoslavci sa druge strane. Protestanti pak veruju da je Jošuin grob na sasvim drugom mestu. Banana-religije.
U Granadi, divnom ali istorijski zlom gradu, nema ni traga od Sefarda. Ni Malaga nema. Kordoba i Sevilja su već drukčije, kao i Toledo – u kome se nalazi veliki Sefardski muzej. Ove godine Hirona i Barselona su bile moje tačke ’istraživanja’.
Hirona se nalazi na sat vremena od letovališta Ljoret del Mar. Čula sam da je taj deo Katalonije bio najgušće naseljen Sefardima, i zato sam pomislila da bi moglo biti većih tragova nego u Andaluziji. I bilo ih je! Kada se pređe most koji spaja stari i noviji deo Hirone, vrlo blizu velike katedrale, nalazi se jevrejski kvart. Tabla na jednoj ulici označavala je da je tu živeo jedna poznati kabalista. Tabla je, barem tog jutra, bila išarana crnim sprejom. Jedino što bi ovaj slučaj spasilo od antisemitizma jeste hipoteza da su tablu nažvrljali pijani omladinci koji nisu znali gde se tačno nalaze. Kao srž jevrejskog kvarta uglavljen je muzej. Jedna palestinka zastava visila je sa nečje terase, u dvorištu Muzeja; razlog – nepoznat. U unutarnjem dvorištu visila je izraelska zastava, i tu očito neko stanuje. Na ulazu u Muzej pitali su me iz koje zemlje dolazim i upisali u računar Serbia. Odmah do ulaza, nalazi se mala i bogata radnja, na španskom tienda, na ladinu botiga...Pravo mesto da se kupi jedna elegantna mezuza za stan, stručne knjige, kopije raznih jevrejskih dokumenata iz doba srednjovekovne Španije, čak i knjige verskih rasprava između Jevreja i hrišćana, ali i nešto vrlo primamljivo: sefardski slatkiš. Po receptu iz srednjeg veka, ovaj slatkiš se pravi u Haenu - od oblandi, smokve, badema, sirupa od narandže i još nekih sastojaka. Prodavac je naglasio da je ’’higo’’ (smokva) to što je specifično sefardsko u ovom slatkišu. I naglasio je da je to samo pokušaj rekonstrukcije njihove poslastice...Ostatak Muzeja je uz stepenice. Gore je bilo starih nadgrobnih ploča, mikvi (ritualnih kada za kupanje), spiskova imena, jedan savremeni natpis na katalonskom u kome se pominje Veliki progon. Posebno me je privukla pažnju praznina na jednom komadu kamena. Iz te praznine izvađena je mezuza, u brzini bežanja. Baš kao u sceni iz Šindlerove liste. Tačnije, ovakvi eksponati ostvaruju film iz glave u film iz stvarnosti. Ovde, u Hironi, živeo je Isak el Sek (slep), jedna od bitnjih učitelja kabale. Jevreji u Hironi imaju oko 500 godina tradicije, i po mišljenju mnogih istoričara njihov kulturni doprinos je bio ogroman. Ono što se u ovom muzeju izdvaja jesu nadgrobne ploče, iskopane krajem 19.veka sa Monžuika (nekadašnjeg groblja, a sada je to turistička tačka Barselone). To je najveća zbirka nadgrobnih ploča u Španiji. Datiraju od 12 do 14.veka. Jevrejske biblioteke bile su uništene sasvim. Neki rukopisi su sačuvani, delimično, jer su služili u kancelarijama kao papir koji se stavljao između knjiga u policama ili za koričenje knjiga.
Barselona je grad sa četiri aktivne sinagoge, dve konzervativističke i dve reformističke. Peta sinagoga je muzej. Do muzeja sam došla na simpatičan način. Idući ulicom i tražeći neki putokaz, ’prepala’ me je devojka koja je nudila ceđene sokove – ’’wanna taste?’’ Ispostavilo se da je devojka iz Izraela,i objasnila mi je da ako želim da se molim, mogu ići u neku od ’’pravih’’ sinagoga, i pokazala mi jednu, koja je bila odmah iznad muzeja, gde ima i hasida. Tako sam bila upućena na dobar put. Muzej se nalazi uz katoličku crkvu. U njemu je takođe radio momak iz Izraela, koji je takođe dobro govorio španski. Muzej ima samo muški deo, ženski molitveni deo nije mogao biti iskopan jer se na tom mestu danas nalazi restoran. Na mestu gde je nekada bio ulaz u sinagogu, sada se nalaze radnje. Sinagoga je mala, mračna, i mistična. Dva prozora gledaju ka Jerusalimu,po običaju. Vodič kroz muzej je devojka koja je rođena tamo i koja očito obožava turiste. Doduše, razgovarala je naširoko samo sa nama koje je procenila kao posvećene judaizmu. Sada u Barseloni ima samo oko hiljadu Jevreja. Svo posuđe koje vidimo izloženo donacija je američkih porodica. Nekada je to bila jedna od najvećih sefardskih zajednica; nestala je do temelja. U uglu se nalazi nekoliko svitaka, ali se ne koriste za službu. Objasnila mi je da je to zato što nisu odobreni od strane rabina. Ova sinagoga služila je nekada i kao magacin, a pronađen je i bunar sa bojom za farbanje tkanina. Na kraju prezentacije, pozvala nas je da ostanemo što duže unutra, da je to mesto gde smo uvek dobrodošli i gde možemo meditirati u tišini i ambijentu. Prilog sinagogi iznosi samo 2 evra. Dobija se i karta na kojoj piše ''bono de donacion''. U sklopu je i mala prodavnica judaističkih suvenira. Dohvatila sam jedan svitak da kupim, ali mi je momak, Izraelac, objasnio da ako sam religiozna – ne kupujem to jer je ogoljeno - nije u mezuzi, a i nije napisano na komadu kože, samim tim nije košer. Tako se moja kupovina svela na samo jedan privezak za ključeve, u obliku Davidove zvezde. Iz sinagoge se izlazi kroz uzana i niska vrata, a razlog što je tako mala je vrlo jednostavan: sinagoge su morale biti manje od najmanje katoličke crkve. Pošto se jevrejska zajednica graničila sa katoličkim posedima, očito je to bilo praktičnije za agente koji su nadgledali ko krišom slavi Šabat i ostale praznike...Film Gojine utvare Miloša Formana redak je po toj temi, gde je približio (izvitoperenu) svest Inkvizicije, iako se radnja odvija u 18.veku. Zahvaljujući tome, reč ''konvertovanje'' omražena je i zamenjuje se hebrejskom rečju ''gijur''. Nema voljnog konvertovanja, ili su pak vrlo retka, ali zato ima voljnog gijura. Ima mnogo teorija o jevrejskoj duši. Jedna od njih je i Majmonidova: ’’Duše koje teže judaizamu bile su na Sinaju zajedno sa svim drugim jevrejskim dušama, i zato se vraćaju svojoj prirodnoj religiji’’. Naravno, ovo jeste mistika. I noćenje na Sinaju je mistika, tek to jeste. Prostor na relaciji pesak:nebo, šta dalje reći. U svašta se poveruje kada se posete neka mesta. Javljaju se sindromi – jerusalimski, sinajski, andaluzijski...Sve je stvar na čiju frekvenciju ste prikačeni. Ako vas u Španiji zanima šoping, naći ćete brilijane brendove, ako vas zanima odmor, ima prelepih plaža, a ako ste, kao ja, došli i zbog donkihotovske potrebe za traženjem, to je tek pravo mesto. Posle Izraela.
Šalom aleihem svima koji posete Sefarad, i buena suerte!

Mihail Epštejn, Filozofija tela, Geopoetika, 2009

2010-06-13T10:10:00.000-07:00

NAŠE TELO ZNA

’’Zahvaljujući dodirima, svet postaje topliji’’

Poznati su nam homo sapiens, loquens, aestheticus, ludens...Mihail Epštejn tvrdi da se čovek najbolje definiše jezikom čula dodira, naizgled trivijalnom ali najvažnijom osobinom ljudske vrste, pa kuje i sintagmu homo haptikos (haptika = nauka o dodirivanju i koži kao organu za opažanje i stvaralaštvo).
Postoji li homo postmodernus, i kakve bi bile njegove osobine?
Artur Asa Berger je u svojoj knjizi The Postmodern Presence pisao o ’epidemiji’ postmodernizma, koja ne zavisi od dela sveta i javlja se intenzivno u Americi, Evropi, Indiji, Japanu. Postmoderni čovek bi tako trebalo da najpre bude oslobođen, mentalno i telesno, tj. sasvim suprotan čoveku iz filozofije palanke. Uvek nezaobilazna Konstantinovićeva studija Filozofija palanke o ljudima koji ne žele da ’’izađu u svet’’, posebno redovi posvećeni tzv. malograđanskoj ljubavi/strasti, odlična je za povezivanje sa Epštejnovom knjigom. Eros je više od logosa - tako nekako bi glasilo pravilo zbog koga telesnost u najširem smislu zahteva drukčiji pristup.
Epštejn povezuje erotologiju sa književnošću i umetnošću, gde i pripada. Postupkom oneobičavanja (ostranjenije) možemo smatrati osnovom ne samo estetskog nego i erotskog spoznanja, koji traži nepoznato u poznatom, prevazilazi uobičajni automatizam telesne bliskosti. Na hebrejskom jeziku reč koja označava najviši nivo vatrenosti (salhbetya) doslovno znači ’’plamen Jahve’’. Još veća zanimljivost je da se, takođe u hebrejskom jeziku, glagol ’’jada’’ (poznati) koristi samo za bračnu bliskost, i ne važi za životinjski svet i njihov biološki poredak.
U prvim poglavljima ove knjige autor ispisuje nekoliko ključnih rečenica koje bi gotovo udžbenički mogle da se upamte, jer bi ova knjiga mogla nositi i naslov ’’Uvod u erotologiju’’. Batajeva čuvena knjiga Erotizam ne bi mogla tako da se posmatra jer, u odnosu na Epštejnovu, daje bazičniji opis erotizma.
Šta bi se moglo reći za ovu knjigu ruskog filologa, a da što sažetije objasni njenu najveću vrednost?
Ukratko, on kaže da je cilj ove knjige da ’’osmisli telesnost’’, da je erotologija srodna poetici i estetici; da ljubav kao i umetnost može biti predmet nauke; da je eros neuporedivo moćniji od seksualnog nagona. To bi bile glavne koordinate ove priče. Ostalo je uživanje u čitanju.
U predgovoru stoji da je knjiga ’’ljubavno zbogom telu’’, sa čime se ne bi moglo sasvim složiti. Isto koliko je knjiga Božji jezik suprotna religiji, toliko je Filozofija tela suprotna ljubavi. Jedna od fusnota> Erotika je krhko komplikovano stanje ličnosti, mešavina emocije, strasti, fantazije, uobrazilje, seksualnosti. Može li to baš biti zbogom bilo čemu, ili je to samo šira definicija?
Istina je da je autorova namera natopljena idejom o humanizovanju tela i kulturi kao pojavi koja nas je donekle ’odordila’ od prirode; ipak, za humanizaciju/kulturu bi se pre moglo reći da osvežava i oslobađa nego da ’’izopačuje’’ prirodno. Upravo je zato erotizam velika tema, ali ne apstraktna već životnom primenjiva. Doduše, u ograničenom prostoru humanizovanih i kultivisanih tela (=ljudi).
Ipak je trubadurska ljubav previše neinspirativna (’’telo gori, ono ne govori’’, kako bi rekao Konstaninović) da bi se uklopila u erotizam. To i jeste ključna razlika, o kojoj Epštejn i stvara celu knjigu, a jednostavno rečeno ’’eros prelazi preko granice tela i traži nešto drugo’’.
Epštejn otpočinje naučnim, pre svega medicinskim, dokazima, iz kojih filozofski nastavlja priču o haptici i geslu ’’Dodirujem, dakle postojim’’; da bi stigao do estetičkih postavki erotike. Zanimljivo je da je njegov pristup književnički: razlika između tela i ploti ista je kao između fabule i sižea! Erotologija proučava strast i igru kao specifične ljudske domene, a ne seks. Još jedan indeks Epštejnove pripadnosti postmodernom veku – igrivost/ludizam, na kome insisitira. Ludizam je povezan sa radoznalošću, a homo postmodernus po takvom ’’defaultu’’ bio bi individua oslobođena kulturom, spremna na izazov širine. Otuda će i tzv. žensko pismo biti nepovezano sa ženskim polom/rodom, već shvaćeno u širem značenju. Tako queer nije homoseksualsnost, već promenljiv i fleksibilan identitet, a roman hibridan žanr u kome se mešaju jezički i stilistički nivoi, fragmenti i celina. Jezik književnosti 21. veka je progresivniji, a ne verzija ejhembaumovske ’’iluzije pripovedanja’’. Isto tako je još Bart zapisao da je ’’zadovoljstvo u tekstu onaj trenutak kad moje telo nastavlja svoje sopstvene ideje jer moje telo nema iste ideje kao ja’’. Još bliže temi je Bartov odnos prema piscu i kritičaru, prevratnički tačan – ’’perverznost pisca (njegovo zadovoljstvo u pisanju bez fukncije), dvostruka i trostruka perverznost kritičara i njegovo čitaoca, u beskraj’’.
Ako pogledamo dela postmodernih pisaca (u rasponu od Zupanovog Putovanja na kraj proleća, Pavića i Gospodinovog Prirodnog romana, preko Pinčona, Davida Grosmana i Volmanove Centralne Evrope), neće biti teško zaključiti da književnost na izvestan način ide korak dalje u odnosu na jezik. Nije paradoks posmatrati književnost kao napredniju od jezika; iako ona, teorijski, jeste samo jedna od jezičkih funkcija. Osmišljavanje jezika jednako je književnost, kod Epštejna – osmišjavanje telesnosti jednako je erotizam.
Telesnost je estetika. Erotizam - deo estetičke ’misije’ koja se od postanja (pomalo neegzaktan podatak ali vrlo verovatan) trudi da nam saopšti tajne uživanja u umetnosti, ili bilo čemu nematerijalnom, na način koji nam je blizak čulima i psihi podjednako. Erotizam je tako dijalog, a tela nisu ultimativno sredstvo zadovoljenja već sredstvo komunikacije.
U tim međunivoima, u nalaženju analogija i uobličavanju erotizma kao ’’metaseksualne svesti i mašta koja odvodi od tela, da bi mu se vratila u oneobičenom ali još izoštrenijem obliku’’, ova knjiga predstavlja zbogom malograđansko-ćifijskoj psihologiji ljubavi i erotike. Dodajmo još i Singera, beletrističkog anticipatora ove knjige, koji je tvrdio da se preko ljubavi (čit. erotičke ljubavi, ne platonske) najbolje upoznaju karakteri.
’’Zahvaljujući dodirima, svet postaje topliji’’. Kada bi se tražile najplemenitije strane postmoderne, pronašle bi se verovatno u ovim rečima, u kojim je dodiru dat univerzalan smisao, a telesnosti komunikativna uloga,koja joj i pripada.
Ono što je takođe zanimljivo spomenuti jeste to da je Martin Buber, jevrejski filozof, u svome delu ’’Ja i Ti’’, primetio nešto istovremeno filozofski i fizikalno – ’’U nagonu za kontaktom veoma brzo se ispoljava urođeno Ti’’, tj. čovek ima urođeni ’’nagon najpre za taktilnim’’. Te Buberove reči prethodnice su Epštejnovog razrađivanja erotizma i haptike.

Dušan Miklja: Potapanje ratnog ostrva

2010-05-15T06:48:00.000-07:00

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/ostrvokolumna.54.html?news_id=190356

OSTRVO-KOLUMNA

Za mnoge je roman najzahtevnija književna vrsta. Dobra struktura, što je drugo ime za dobru književnost, verovatno je i najuočljivija u dužoj prozi jer je nju teže održati od početka do kraja. Kod kraćih žanrova zalazimo u neku varijantu Hajzeove „teorije o sokolu“, pa ćemo tako od teksta očekivati neku vrstu poente, ili situacije koja se lako pamti.

Dušan Miklja je život pisca započeo u svojim poznatim kolumnama (Kosmopolitske priče u malom!). Potom se odvaja od novinskog jezika i prelazi put od patinastog lirizma do modernog žargona.

Negde između istorijskog lirizma Svetlane Velmar-Janković i „priča sa kaldrme“ Mome Kapora, i Miklja je pisao o Beogradu koji ne bi smeo da se zaboravi. Taj „vajb“ krajeva grada (Zvezdare, Dorćola, Palilule) - prenet je u zbirci Bilo jednom u Beogradu. Roman Njujork Beograd označava Beograd drukčije u odnosu na stereotip i otkriva novi puls mlađih srpskih generacija, sasvim iz perspektive nenacional(istič)nog. Pisanje o srpskim prednostima spram „uprljane duše Zapada“ očekivan su kalup, čega kod Miklje nema. Posebno se primećuje piščevo saživljavanje sa jezikom urbane kulture. Modernizacija jezika (i književnosti) potiru se sa onom vizurom sveta gde je Svet „izvor zla“, a palanka „čistota duha“. Otuda kod mnogih savremenih pisaca jezik i naracija „na narodnu“.

U Potapanju velikog ratnog ostrva nalazimo hrpu tipova i likova, a zbirka odiše border-lajn situacijama i preokretima (vraćamo se teoriji sokola!). Humor nije prvo što padne u oči u ovoj prozi, više su to povremena ironija i ludizam.

Ako je u Bilo jednom u Beogradu melanholija (za koju znamo da je mešavina nostalgije, idealizma i radog sećanja), u Njujorku-Beogradu nepatetično „izlaženja u svet“, u Potapanju je narativ najneutralniji.

Kako se ova knjiga delimično povezuje sa političkom pozadinom o generalu Draži Mihajloviću, tj. o njegovom misterioznom grobu (upravo priča Potapanje velikog ratnog ostrva simboličko potapanje nekih nepoželjnih fakata), verovatno će privući tragače za zaverama i zabludama istorije. Tu dolazimo do zida. Potapanje ne mogu pratiti čitaoci-laici.

U zavisnosti kom sociokulturnim miljeu čitalac pripada - zavisiće i način na koji čita i šta percipira u knjizi. Prorealistički romani o 90-im, bilo o embargu ili ratu, pod okriljem pisaca-domobrana i ideologemama o patnji/podvizima (što ovde dođe na isto), služi kao (doduše pomalo morbidna) literatura za razbibrigu. Traganje za „grobom Draže Mihajlovića“ u književnosti - bio bi promašaj. Ako uzmemo da je književnost, pa i civilizacija, frojdovski rečeno - proizvod erosa (snaga), a ne tanatosa (smrt), ostaćemo ipak u onome što se u nemačkoj teoriji naziva Lesegluck (radost čitanja).

U takvom svetlu treba posmatrati i Mikljinu knjigu. Ako zaboravimo Srbiju i bilo koju drugu zemlju, metodom „close reading“, Potapanje će nam dati lepezu opcija i dilema, neobaveznom intonacijom i izborom tema.

Da li je previše optimistično verovati da će ovakve knjige zameniti „hronike nastranosti“ servirane kao patriotska književnost?

Postmodern lines...

2010-05-04T07:46:00.000-07:00

Na brzaka izvodi iz Cambridge Companion to Postmodernism.
Daunlodovanje knjige se, naravno, plaća, pod uslovom da ne znate prečice...:)

POSTMODERN LINES

The term has undoubtedly gained a certain cultural currency, but its
meaning (or meanings) and value seem in many ways more obscure than
ever!

One can name as “postmodernist” the dissatisfaction with this atemporal Temper.

Where modernist literature worked on time, literary postmodernism would work in time. If modernism means the assumption that literature approaches to the condition of poetry, postmodernism means the tendency to assume that literature
is intrinsically narrative.

Zgymunt Bauman, writing of postmodernity, has termed “the reenchantment of the world.”

Postmodern culture is also imprinted with the traces of other, more am-
biguous and elusive, modes of spirituality, or of what might best be described
as a post-religious, post-skeptical, and, crucially, post-dualistic conscious-
ness. If these are signs of what Richard H. Roberts has called a “quasi-
religious” state, they appear to differ signiﬁcantly both from the dominant
secularism and from the often impassioned and even violent re-presentations
of the tenets of dogmatic religion(s)...

When modernist ﬁction grew big (Proust, Mann, Musil, Joyce), it was in an effort to consume the world. Postmodernist ﬁction became big in an effort to outdo the world.

Both modernist and postmodernist art, writes Lyotard, attempt to bear witness to the sense of exposure to what romantic theorists called the “sublime,” that which is unmanageably large or unmasterably complex.

Both modernist and postmodernist art willingly
attempt to conceive the inconceivable, express the sense of the inexpressible,
and take the measure of the immeasurable.
But when modernist art does
this, says Lyotard, it does so in a way that nevertheless holds the experience
together or reduces it to some recognizable form.
The postmodernist work,
by contrast, is said to be that which “puts forward the unpresentable in
presentation itself; that which denies itself the solace of good forms.

...A sve je ovo bio plagijatorski pokušaj stvaranje kolaž-eseja...i uspelo je!

izbor citata Oskara Vajlda

2010-05-03T15:28:00.000-07:00

Jedan od najneisfoliranijih snobova i pisaca!
Ovo je mali izbor, ali moj lični i zato stoji na blogu.

Dakle, Vajld u 12 tačaka:

1.It is absurd to divide people into good and bad. People are either charming or tedious.

2.All bad poetry springs from genuine feeling.

3.Women love us for our defects. If we have enough of them, they will forgive us everything, even our gigantic intellects.

4.Women are never disarmed by compliments. Men always are. That is the difference between the sexes.

5.Always forgive your enemies - nothing annoys them so much.

6.Ambition is the germ from which all growth of nobleness proceeds.

7.I have the simplest tastes. I am always satisfied with the best.

8.To love oneself is the beginning of a lifelong romance.

9.Illusion is the first of all pleasures.

10.There is something terribly morbid in the modern sympathy with pain. One should sympathise with the colour, the beauty, the joy of life. The less said about life's sores the better.

11.There is no sin except stupidity.

12.Morality is simply the attitude we adopt towards people whom we personally dislike.

Palanka (stari, novi, najnoviji...zavet)

2010-03-26T13:41:00.000-07:00

Neke odlomke ove odlične (i otužno istinite) knjige
Radomira Konstantinovića možemo naći na netu,

http://www.rastko.rs/antropologija/rkonstantinovic/rkonstantinovic-palanka_c.html

nešto malo na wikipediji, pa sam zato želela da se ponešto nađe i ovde.

To je knjiga iz koje bi svako ko pretenduje na nekakvu kulturu (tj. coolturu)
mogao da nauči štošta, ili da se podseti,
a ako se pronađe u nekom od teza - hm..možda uspe da se iskobelja i ispetlja
iz kalupa.
Ovi citati, dakle, imaju pedagoško-andragoški značaj :)!
Iako jesu izvučeni iz kontexta, uklapaju se u ritam i smisao knjige.

P.S. Autorska prava nemam, tako da sam spremna da snosim zakonske konsekvence :P
-------------------
Ako duh palanke odbija spekulaciju isto koliko i mistiku, on odbija i samu inteligenciju.
Tamo gde raste duh banalnosti umire duh jezika.
San o ljubavi je san o begstvu od ljudi.
Ljubav nije otkriće, pa u tom smislu i saznavanje, ona je zaboravljanje znanja. Ljubav je neznanje, sreća od neznanja, nemišljenje, a od nje se traži konačni raskid sa svakim znanjem, sa svakim mišljenjem.
Motiv deziluzionizma, kao bitan motiv ćiftinskog duha (...) motiv velikog, i konačnog, razočarenja u svet, motiv izigrane nade (...).
Duh razočarenja kruži nad palankom.
Ravnodušnost jeste neizbežna njegova životna metoda. Ona je u samom načelu zatvorenosti. Bez nje ne bi mogla da se održi ova zatvorenost (...) jer radoznalost otvara a ne zatvara.
Izdajnik jer nije pleme i jer nije ugrađen u zatvoreni svet plemenskog mita.
--------------------
Ova knjiga ima samo jednu jedinu manu (koja uz malo strpljenja i više ovakvih blog postova nije nepromenjiva) - to je jezik, na mahove neprohodan i težak, pomalo
kao da se gubi u rečima i značenjima. Nečitljiv za tzv. običnog čitaoca.
Kada bi se pojavilo neko blog-izdanje:), ''uprošćeno'' i adaptirano,
sa citatima i objašnjenjima, sigurna sam da bi imala još više efekta na
populaciju. Naravno, uvek postoji onaj tragični deo populacije kome ovakve
knjige ne pomažu mnogo, ni bilo kakve druge, ali izuzmimo takve ekstreme. :D

Zaključak: jedna od suština palanačkog sveta jeste neradoznalost,
pa tako u palanačkom svetu geslo kao što je
I'm not obsessive, I'm just curious!
ne bi uspelo.

So, be curious!;)

Marani

2010-03-22T05:07:00.000-07:00

Jedna od najzanimljivijih tema u okviru judaizma i istorije Jevreja.
Šta drugo da kažem...tajnovitost je uvek zanimljiva,
posebno ako se radi o viševekovnom skrivanju i svesnom izboru.

Knjiga se zove

''The Other Within, The Marranos'',
u podnaslovu piše ''Split identity''
a autor je Yirmiyahu Yovel, univerzitetski profesor iz Izraela.

Marani = pokatoličeni Jevreji,
ali poenta nije u tome!
Asimilacija i pokatoličavanje nisu isto.
U tome se krije gomila ultra interesantnih stvari i tema,
pa se kod Marana razvila posebna religija, mešavina nekih
hrišćanskih simbola i judaističkih relikvija.

Neke od osobina:
-sopstveni način kako su se krstili
(sa tri prsta)
i šta su pritom izgovarali: Adonai, Mojsje, Avram, Isak, i Jakov
-poseban obred za Jom Kipur, i tzv. simboličnu žurbu
(večerali su stojeći kraj stola, kao znak da će svakog trenutka
napustiti Egipat, tj. ropstvo)
-neke posebne molitve (i svojevrstan Očenaš)
-posmrtne molitve i dijalog gde pokojnika 'savetuju'
da kada dođe ''tamo blizu Jerusalima'' da novčić Đavolu
i hleb, i ako ga pitaju koje je vere - kaže da je Mojsjeve i biće spasen
-itd...

Posebno zanimljivo u vezi sa tajnim ispovedanjem judaizma
je i sledeći dijalog:
-If tomorrow all Catholic will turn super liberal and no longer mock you,
would you still continue to practice in secrecy?
-YES, personally I would.

Fenomen tajne koja je postala chip ugrađen u svest Marana.
Naravno, ovo ne znači da su svi pokatoličeni Jevreji istovremeno
kripto-Jevreji, i da poštuju judaizam tajno.
Takođe se navodi i da su mnogi od njih
u rastrgnutosti između judaizma i katolicizma
postali ni jedno ni drugo, specifična vrsta ateista....

To be continued :)

guiding links

2010-03-17T06:02:00.000-07:00

Na grupi za srpski jezik i književnost
(često doživljavana kao ''srpski jezik bez književnosti'')
ovo su neke od stvari koje fale...
Kačim ove linkove za sve one koji smatraju da je naša grupa
malo više od hrpe ispitnih prijava :)

Mali terapeutski rečnik postmoderne

http://users.sfo.com/~rathbone/lexicon.htm

Nezaobilazno Društvo za praindoevropski jezik (nadam se da još neko voli
ovu vrstu fantaziranja, kao ja!)

http://dnghu.org/

Best vibrations & enjoy!

news

2010-02-10T12:46:00.000-08:00

U Izraelu je elektronski uređen prvi broj časopisa
''Nekad i sad'',
koji će izlaziti 6 puta godišnje (na srpsko(-hrvatskom) jeziku))
a štampanje će realizovati isključivo prenumeranti...

Uređuju ga Ana Šomlo-Ninić, priznati pisac i prevodilac sa hebrejskog jezika (između ostalog - nagrada ''Laureat svetlosti''koja se dodeljuje svake godine na poslednji dan praznika Hanuke), i Ivan Ninić.
Zainteresovani čitaoci mogu stupiti u kontakt sa urednicima:

ninic@netvision.net.il

FACE-BOOK, bestseller svih vremena

2009-12-29T06:47:00.000-08:00

(beleške sa časa treš književnosti)

Priča o harvardskom studentu Zurkenbergu koji je izumeo fejsbuk već je svima
poznata...Postao je multimilioner jer su tajne ljudskog mozga malo izmakle kontroli i
njegovim prvim očekivanjima, pa je od običnog servisa za povezivanje kolega sa
fakulteta – fb 1postao neprevaziđeno ’sastajalište’.
Nema potrebe anatemisati internet kulturu, nego prihvatiti je na dobar način. Ono
što ona nudi jeste ogromna biblioteka podataka. U preziranju sadašnjosti, koja se
manifestuje odbijanjem kompjutera i drugih ’haj-faj’ rekvizita, ima nečeg od suštinske zatupljenosti. Pogrešno je misliti da se radi o obožavanju prošlosti i ljubavi prema starini.
Keeping up with nije ’izneverivanje’ nekakve knjiške patine/prašine, već naprosto
prihvatanje inovacije. Knjiga nije preteča elektronske knjige i zato ne može ni biti
ugrožena njom. Razlika je u udobnosti, pored estetike i fetišizma prema papiru: čitanje sa ekrana je uvek neudobno i brzo postane neizdržljivo. Mnoge knjige iz pdf-a ne doživljavamo isto kao kada ih čitamo u papiru, samo zato što od neudobnosti nismo ni stigli da ih doživimo kako treba. Zato je i elektronsko idavaštvo krajnje sumnjivo, i apstraktno. Lageri sa elektronski objavljenim tekstovima u stvari ne postoje, nalaze se u vazdušastom fatamorganskom web prostoru. To nije mana interneta. Tajna je samo u poznavanju šta se može a šta ne u virtuelnoj sferi. Fb je tu najviše odmakao.
Zapravo je sve O.K. dok se ne pređe crta dosade i skrajne u paralelni svet, koji je
spram ovog (tako omraženog u literaturi nekih pravaca mišljenja i kvazi-filozofije)
- mala napomena- autistični cirkus.
Čitava stvar bi se mogla objaviti kao vest: Relativno nedavno (2004) se na
web-u pojavio jedan fenomen koji isprva nije toliko privlačio
pažnju,ali postepeno je postao deo svakodnevnog života miliona ljudi.
To je fejsbuk, ’knjiga’ koja nema recenzente, lektore, pisce a ni
čitaoce; ima samo konzumente.
Fb je jedan od zadivljujućih dokaza da cyber svet postoji, ali da je s one strane
realnosti. On je verovatno i još jedan dokaz da trezvenost nije naš novi razum – kako je mislio Gombrovič, već da ljudi neminovno iskliznu van ’dozvoljene mere’.
Tekst Danijele Vukašinović ’’Facebook kao internet subkultura’’ koji je izašao i u
najnovijem broju srpsko-izraelskog Lameda (časopis sa savršenim podnaslovom: list za
radoznale) skicirao je neke pojave vezane za to. I ne samo taj tekst, o fb je pisano i u
Knjigomatu, i na drugim mestima. Nakon nekoliko meseci opserviranja (a termin nije iz
astrofizike, već iz kliničke psihologije...), može se samo jedno zaključiti: fb nije
subkultura, fb je subživot. Nije štamparska greška, nije suživot - već baš sub-život.
Svet može da se podeli po mnogo osnova.......Npr. na one koji su čitali određene
knjige i one koji to nisu; aktuelna podela, posebno među mlađim generacijama, bila bi na
one koji imaju i one koji nemaju fb nalog.
Glavno pitanje je: da li je nastao kao potreba
za komuniciranjem, ili kao odraz asocijalnosti i sociopatije?
Takođe, koliko je to sve
zabava/dokolica a koliko se, i kada, ozbiljno shvata?
Nakon tih nekoliko meseci fb-voajerisanja, shvatila sam da adikcija uopšte nije
napumpana priča, iako mi je na početku zvučalo kao da je to izmislio neko ko se plaši
1 Ne bih da iko pomisli da je text ozbiljan zbog ove fusnote, ali Facebook će nadalje biti označen kao fb.
tehnike. Dobar broj ljudi je po čitav dan bio onlajn – priključen na chat, razmenjivali su komentare, poruke, kafe, zagrljaje, flertovali na wall-u.
Dovoljno je reći da je postao neizostavni deo svakodnevnog života; pored jutarnje
kafe, tu je odmah i ispisivanje statusa, provera postova, komentara i friend request-a.
Ključna reč za fb je friend/prijatelj (pokušaj stvaranja utopije na web-u?) a posle i
add/dodati/edovati. Njih prate gornje reči.
Šta tačno znači to fb ’prijateljstvo’- poznanstvo ili neki konkretan odnos, koji
postoji i van fb? Mogla bi se uvesti reč ’frend’, jer definitivno ’prijatelj’ ne poklapa značenje ’prijatelja sa fb’. Onda dolazim do jedne zanimljive zagonetke: prihvatanje (confirm) i odbijanje (ignore) frendova. Iako postoji opcija sakrivanja sadržaja (statusa, foto albuma, itd) od određenih frendova, a fb je poznat po tom čuvenom edovanju ljudi(dakle, dodavanju ljudi među prijatelje, i kad nam to nisu zaista, već samo poznanici a često čak ni to), ipak neke ne želimo da edujemo.
Možda je fb najrealniji u odbijanju, a ne u prihvatanju frendova. U odbijanju ima
nečeg od realnosti, a u prihvatanju svih mogućih ljudi – warning!, cyber surealism. Dakle, odbijanje je zapravo jedina životno obojena stvar koja vam se može desiti na fb! Videla sam grafit na kome piše ’Kurtoazija’, baš među fotkama jedne koleginice (iz realnosti) i frendice (sa fb), i sasvim se uklapa u tu teoriju. Biti nekurtoazan i neljubazan na fb, to je život na koji su kreatori manje računali; jer se na wall-u se ’vode’ beskrajno fini i duhoviti ’razgovori’, ili besmislene rasprave koje se umiruju smajlovima.
Rešavanje testova spada u zabavu, kao i u novinama i ženskim magazinima, ali
slanje (skoro mirišljavih) čestitki, kafe, cveća, bombonjera, zagrljaja, čak i flirting (!!!), fb nudi mnogo ’mogućnosti’ i odmah se ’prime’ jer je lakše imati virtuelni identitet od onog pravog. Često ni ne košta ništa, posebno za vlasnike laptopova sa wireless konekcijom koju hvataju iz obližnjeg kafića...I šta bi se sa svim tim kurtoaznim poklonima desilo kada bi pao sistem?? Da li bi se ’društvo’ sa fb našlo na realnoj kafi, napokon?
Postavlja se još pitanja. Nonstop online, da li je to vrsta raspoloženja ili
supstitucija/imitacija socijalnog života? Statusi sa mobilnog telefona – usled nestrpljenja da se status napiše sa kompjutera- adikcija ili čudo od tehnike?
Polje u kome se piše šta se od fb traži govori štošta o korisniku. Najbenignija
varijanta je naravno i najređa :( - a to je networking (poslovni kontakti), najudarnija je svakako relationship (traženje veze) i dating (susreti), sexual relations još uvek nije uvedeno kao opcija, a friendhip je najškakljivija. Rekla bih da je (kod onih kojima primarni cilj nije sakupljanje poslovnih kontakata, tj. povezivanje s kolegama) u osnovi ipak potreba za komunikacijom, ali problem je što fb to ne dopušta zaista, stvara se vrlo specifična vrsta ne-realnog razgovora čija je jedina spona sa realnim to što koristimo reči.
Ako izađemo iz žanra eseja, možemo se i vrlo naučno pozvati na lingvistiku – gde se
komunikacija definiše i paralingvističkim znacima (čitaj: pokreti, intonacija). Otuda i izraz ’’ogoljena komunikacija’’, koji ni malo nije preteran.
Na polaznoj stranici fb prikazana je Zemljina kugla, ucrtani kontinenti i po jedna
figura čoveka; ostati u kontaktu sa ljudima koji su geografski daleko potpuno je druga poenta od one koju praktikuju ljudi koji su u istom gradu. Tu se krije mit o alijenaciji i tehnokratiji. Liči na teoriju zavere, ali nije; stvari su se samo malo omakle kontroli jer je, vrlo jednostavno, web pružio sjajnu mogućnost građenja drugog identiteta, mimikriju – kako kaže D. Vukašinović, i to je većini ljudi neodoljivo.
Ono što je izuzetno dobro jeste brza razmena tekstova, slika ili muzike, mejl
adresa, obaveštenja o (kulturnim i drugim) događajima, sve funkcioniše kao veliki
farward program. Ali, to su informacije a informativnost je jedna čak nebitna karika u lancu koji se zove, ili se makar zvao, komuniciranje. Komunikacija koja se vrši praktično samo razmenom informacija, i simuliranjem raznih stanja kao što su osmeh (milion vrsta smajlova), ili intimnosti - slanje poklona ili zagrljaja, odvlači mnogo realnog vremena u prazno.
Fb je prosto pun pogodak do nekih astronomskih razmera: svakodnevna
progresija članova i fanova virtuelnih sastanaka, vrlo neprimetno ali sigurno slabljenje
želje za kontaktom uživo, vrsta pražnjenja nagona za komunikacijom, nešto slično
pornografiji i ’ostvarivanju’ preko nje. Prečesto podseća na onaj Batajev tekst gde o
masturbaciji govori kao o činu nakon čega se ne oseća zadovoljstvo već umrtvljenost. Ili je razgovor sa ekranom podvrsta autoerotizma?
Hoće li se neki novi Mark Danijelevski (možda nije ni slučajnost da su on i
Zurkenberg imenjaci!) dosetiti da od wall-komentara sastavi nečitljivi (ali postmoderni) raskupusani sajko-roman, Zamak listova? Bloggovanje je postalo vrsta spisateljskog manira. Gotovo, stilska formacija. Kada je jedan poznati pijanista objašnjavao muziku, rekao je da ’’ona nestaje, čuješ je pa je nema nigde’’, a književnost je bila baš suprotna – fizički dodirljiva. Blog-književnost bi onda bila upravo književnost koja nestaje, pročitate je pa je više nigde nema.
Ako postoji laž, ali zaista notorna laž o komunikaciji, koja nema veze sa
tehnofobijom i ume biti zanosna sve dok u nju ne poverujete, nema sumnje kako se ona
zove. A kako li bi Krleža nazvao ovaj polu-esej, i da li bi spalio sajt kao što je činio sa barunima i biskupima u svome Plamenu?
I, za kraj, zaključimo da tzv. novi vek nije samo era tehnike, ’bombardovanja’
Meseca i ’izbacivanja’ Plutona iz Sunčevog sistema, već je više era ekstremizma.
Da li će to biti esktreman vid (ne)komuniciranja, hiperprodukcija poezije ili pak
preglasna buka oko feminizma, ’’temeljnog preispitivanja vrednosti na kojima počiva
civilizacija’’ (to se ponekad koristi kao argument za afirmisanje homoseksualnosti, btw), uopšte nije važno. Sve spada u eru duboke ekstremnosti, u potrazi za istinama i, možda, merom.
Po receptu grčkog jezika, lek i otrov su, ili mogu da budu, isto: prekomerna doza
leka = otrov. Jezički dokazivo, ista je reč za oba ta pojma. Kao što je ista reč
(anagignosko) za ’’čitati’’ i ’’razumeti’’. Ne može se čitati bez razumevanja! Određeni jezici pokazuju vrhunsku inteligenciju u njima samima.
Tako je i sa fejsbukom: binarnost otrov/lek. Teodor Hercl, delom Zemunac, je praktično začeo Izrael geslom ’’Ako nešto želiš, onda to više nije san’’. Cionizam je jednom optimističkom, skoro magijskom, formulom ostvario mitski san: državu Izrael.
Mark Zurkenberg verovatno nije imao nikakvo geslo kada je kreirao fb. No,
Herclovo je iskorišćeno kao slogan jedne fb grupe. Naslovljena je kao Da Sajam knjiga
traje do kasnih noćnih sati i ni malo naivno ne inicira ideju da Sajam knjiga zaista, makar jedan dan, traje kao Noć muzeja. Kada se nešto tako bude dogodilo, možda već vrlo uskoro - jer nema razloga da ne postoji Noć knjiga, fb će se pokazati kao upotrebljen na pravi način. Dotle, friend request pending...
Vidimo se na face-to-face booku! :)

Isak Rozenberg

2009-12-10T14:35:00.000-08:00

U novoosnovanom časopisu Tisa (koji je, btw, vrlo simpatičan)
objavljen je moj prvi prevod (ako ne računamo prevod sajta grada Malage, sa španskog),
izbor iz poezije englesko-jevrejskog pesnika
Isaka Rozenberga (Isaac Rosenberg), zanimljivog lika, poginulog 2 dana pred
kraj I svetskog rata (krajnje paradoxalan život),
kod nas, koliko ja znam, nije prevođen, a njegova dela nisam uspela da nađem ni
u biblioteci British Council-a...
poeziju sam prevela kako sam umela :), zajedno sa svojom frendicom Martom Gajić.
Kupite časopis! ;-)

Singer, Florans Noavil, (prevela Anika Krstić),Arhipelag, 2008

2009-11-06T15:44:00.000-08:00

MAG IZ LEONCINA

Sajamska produkcija je, razume se, bila raznolika i ove godine, u svim žanrovima. Izdavač godine, sa simboličnim imenom - Arhipelag, čitaocima je u svom Moru knjiga ponudio najpre stranu prozu – A. Molinu, A. Stamatisa, K. Fuentesa, M. Kunderu, Đerđa Konrada, kapitalan roman neuobičajnog naslova Centralna Evropa – Vilijama Volmana, od domaćih su tu Mihajlo Pantić, Ratko Dangubić (poznat kao autor romana Nemački u 100 lekcija), najnoviju Jelenu Lengold (Pretesteriši me), esejistiku Svet oko nas i Berlin, itd. Svi znamo da 'apsolutni' čitaoci uživaju ne samo u delu već i u ’istorijskim tračevima’. Oni na neki način dopunjuju naše zanimanje za pisca, uprkos činjenici da je književnost na skali vrednosti odeljena od piščeve biografije. Dobra ilustracija za to je što Oskara Vajlda najviše pamtimo po anegdotama i sentencama - njegovu lucidnost čitamo van njegovih dela, više iz isečaka i tuđih zapisa.
Dve knjige koje će sigurno zaintrigirati našu književnu maštu jesu beležnice o Kafki i Singeru. Jozef Kafka, za čija dela se kaže da imaju ambijent košmara, naširoko su raščlanjena u knjizi Roberta Kalasa, gde autor poredi Proces i Zamak, oba romana zvanično nezavršena, ali sasvim zaokružena kao celine.
Dok je knjiga o Kafki pisana u maniru finog esejizma, ali ne impresionistički već bazirana na književnoteorijskoj i istorijskoj osnovi, o Singeru je biografska. Singer, kako počinje knjiga Florans Noavil, ne veruje u slučajnosti. Zato je verovatno da bi i slučajnost da se istovremeno pojavljuju knjiga o njemu i o Kafki, čiji kabalistički zamak dobro znamo proglasio kao znak. Uostalom, na njegovom grobu je greškom ugravirano ’’Noble’’ umesto ’’Nobel’’! Autorka se poigrava mogućnošću da se to šaljivi aristokrata u stvari javlja odnekud (ili podsmeva našoj neverici u znake?).
Jedinstven po svojoj fantastici, dibucima i tamnim silama koje igraju svuda okolo: pitali smo se sigurno kakav je to čovek pisao, i kakav ’tip Jevreja’ je to mogao stvoriti, tu čitavu mitologiju situacija i likova, koji kao svoj izvor imaju hasidsku književnost?
Porodica po majci – rabini, po ocu – hasidi, čak jedna od predaka učio od
Bal-Šem tova, začetnika hasidizma; a rabinski poziv se prenosio s kolena na koleno bar sedam generacija unazad. Koliko je to nasleđe važno i koliko mu je veran? Svako kome ’leži’ Singerova proza, sigurno se uočio da je kod njega judaizam, i religioznost uopšte, vrlo pomerena van granica dogme. On je više mističar i potajni revolucionar. Čitajući njega i knjigu o njemu – pomišljamo da je on zapravo izvršio korekciju judaističke dogme, da nije ’srušio zakon’ već ga je na bolji način postavio. Pripovetke poput Fatalista, Greške, Strasti iskazuju i njegov lični stav, ne samo pripovedačev. Singer dečak, Singer čovek i Singer pisac se povezuju kroz jedinstvenu filozofiju, kao i uvek – nezaobilazne ćoškove patnji, emocija i erudicije, porodičnih recidiva i titule ’večiti stranac’.
U knjizi se kaže da, uprkos iritantnoj verskoj strogoći njegove porodice, ’’to neće sprečiti Singera da bude vernik, celog života će ponavljati kako veruje u Boga ali na svoj način’’. Otkriva nam Singera kao jevrejskog pisca koji nije izašao iz judaizma ali ga jeste ’ispravio’, kosmopolitizovani judaizam –to bi bila njegova (književna) religija. I uopšte, jevrejski misticizam je takav – ne toliko paranormalan koliko filozofski. Singer dečak i Singer čovek – spajaju se svakako kroz Singera pisca. Reklo bi se da je to i očekivano, kod svakog stvaraoca je tako, ali imajući u vidu njegov mitološko-simbolički svet proze često smo se pitali otkuda inspiracija za takve lajtmotive, ni realne ni irealne, kako bi Filip David rekao – na granici između dva sveta?
Florans Noavil citira Evelin Tevenar-Kan, koja je napisala možda jednu od najsuštastvenijih rečenica vezanih za njegovu prozu: ’’Iza figura koje su obeležile Singerovo detinjstvo stoji hor bezimenih ljudi iz štetla’’. To se na neki način čak može i naslutiti. Bezimeni hor, štetl, geto, Tore bez ikakvih ilustracija (jer pobožni Jevreji kakvi su Singerovi bili nisu pravili sebi idola niti kakva lika), rasprave o večitim pitanjima; to je detinjstvo, ali posle emigriranja u Ameriku on izjavljuje da se stalno iznova i iznova vraća u Krohmalovu ulicu broj 10 (koja više ne postoji). Demonologija je,dakle, začeta u Krohmalovoj 10.
Singerova poetika može stati u nekoliko pravih rečenica, a neke od njih je on sam izgovorio: ’’Od detinjstva sam znao da svet koji vidimo nije sve.’’ Kao što je znao da postoje tajne sile i da je Bog, po kabali, sve –’’i kamen na ulici, i miš na tavanu, i cipele na nogama’’, znao je još bolje, i to se kroz njegovu prozu očituje, da ’’Bog u izvesnim prilikama sadrži đavola!’’. Ako se pitamo o fantastici koju on izvrstno piše, o strukturi tih motiva i ideja, dovoljno će nam biti svedočanstvo koje u knjizi o Singeru čitamo:’’Snovi su mi bili ispunjeni demonima, utvarama, đavolima, mrtvacima’’. Singer-dečak i Singer-pisac, tako eksplicitni koreni.
Gde je Singer jevrejski, a gde svetski pisac? Hamsun, potvrđeni nacista, je izvršio presudan uticaj na njegov spisateljski poziv, romanom Glad. Jednom fantazmagoričnom Singeru je realistični Čehov omiljeni pisac pripovedaka, iako se nalaze na sasvim različitim stranama sveta književnosti. Posebni pasusi posvećeni su jidišu, jer Singer je pisao na ’ničjem jeziku’, na jeziku koji nije imao pravni status i čvrstu normu, ali je dobio nobelovca. Strah i jeza rata, američki Poljak jevrejskog porekla, panreligiozni nesuđeni rabin, pa još sve to na jidišu – nije bilo jednostavno. Pod takvim uslovima stvarati mitologiju koju čitaoci bez premišljanja prepoznaju.
Govorio je da nema dobrog romana koji je kosmopolitski na način da se ne vezuje ni za jednu kulturu. I bio je u pravu. Zato je Singer jevrejski pisac, a Grosman izraelski. Tačnije, Singer je uspeo da ostvari svoj ideal pisca – ambasadora svoje kulture, a da bude i građanin sveta.
Knjiga Florans Noavil nam sve sjajno otkriva kroz kratka poglavlja, i sugestivne podnaslove. Iz razgovora sa njegovim sinom Israelom, stiče se utisak da je bio još jedan u nizu njegovih junaka, apstraktan, u nekim momentima čak groteskno bezličan, ne manji i ne veći stranac od njegovih proznih junaka.
Kada ga opisuju kao donžuana, prisetimo se Mađioničara iz Lublina. Je li to, nekim delom, bio naš mag iz Leoncina? Junak iz romana na kraju vrlo religiozno završava, skoro kao svetac. Singer pak završava život sa uzvikom ’’nmah’’, demonskim bićem kojim su ga plašili kada je bio dete; zanimljivo, pošto je taj motiv vrlo prepoznatljiv za njegove pripovetke. Moguće da je nesvesni deo učinio svoje i pokazao odakle potiče sve ono što se književno izražavalo? U svakom slučaju, singerijanska mitologija ostaće neodoljivo na rubu fantazije i religije, a u svakom slučaju ’’onaj ko pripoveda i ko sluša nisu od ovog sveta’’.
Gutes Lesen, kao Gute Wohe za Šabat, u ovom i svim drugim svetovima!

Vidi pod Ljubav I Njeno telo zna, D. Grosman (preveo D. Albahari), Arhipelag, 2009

2009-08-25T03:37:00.000-07:00

CORPUS DELICTI

’’Izvanredno pojačavanje moga Ja (pomoću fantazme) , prigušeno nesvesno. Ovo zadovoljstvo može da bude kazano. Otuda dolazi kritika.’’ R.Bart

Knjiga koja je dala ovu jednostavno objašnjenje (pozitivne) kritike zove se Zadovoljstvo u tekstu. Kritika se neretko shvata gotovo kao nepotrebna. Pišu se knjige o knjigama, često veće od samih književnih dela koje obrađuju, izrađuju se disertacije na tumačenjima tumačenja o raznim pitanjima, i sve to izgleda apstraktno. Ponekad je sva ta kritika kritike toliko napadna da uveri u neupotrebljivost pisanja takvih tekstova. Tada, u trenucima dvojbe, postavlja se sasvim ozbiljno pitanje: Čemu, zaista, služi kritika?
Pored brojnih duhovitih/satiričkih objašnjenja (jedno od njih je i tekst Boška Tomaševića koj je izašao u zrenjaninskoj Ulaznici, 2009), teorijskih knjiga o toj temi, nihilizma koji, uglavnom pesnici, pokušavaju da sprovedu, Bartova definicija umiruje sve ostale. Pogrešno je tražiti u kritici ’savete za pisanje’ jer se upravo tu svodi na neupotrebljivu.
Zadatak kritike jeste približavanje teksta i skretanje pažnje na neke pojedinosti koje su izazvale zadovoljstvo. Potrebno je podsetiti se i jednog pasusa iz članka prof. dr Biljane Dojčinović-Nešić, gde ova kritičarka objašnjava sledeće: ’’U stvarima iz spoljnjeg sveta, običnog života, svakodnevice, praktične sfere, rado razlikujemo odluke za koje smatramo da ih donosimo razumom, od onih koje, verujemo, prepuštamo izboru srca. Književnost nas stalno iznova uverava da je ta podela zabluda, da su naše odluke uvek mešovite.(...)Jedino što pouzdano znam jeste da sve što hoću valjano da raščinim, treba prvo da me opčini. Prepoznavanje onoga što čini dobru knjigu izaziva ’’talas u ...umu, uzbuđenje, emociju, pokret duha« o kojima govori Apdajk. (...)To je prepoznavanje koje se najtačnije transkribuje upravo uzvikom divljenja: Hej.’’ Još jedan od takvih pisaca je pred nama.
David Grosman poznat je kod nas od ranije sa svojim delima Lavlji med i Žuti vetar, a od ove godine dostupan je na našem jeziku sa još dva dela. Roman koji mu je doneo svetsku slavu, Someone to run with, još uvek čeka svoj prevod.
Ovaj pisac je, čini se, pravcati predstavnik Izraela. Pišući o istorijskom stradanju, on stvara Vidi pod: Ljubav, gde prepliće svetove i vremena; pišući o telesnosti i emocijama, nezavisnim od istorije i stradanja, stvara Njeno telo zna. Ove dve knjige dokaz su visokog umeća stvaranja različitih vizura Izraela (ali i univerzuma), zato je očekivano da baš Grosman bude izraelski kandidat za Nobelovu nagradu. Kada govorimo o Izraelu, ne možemo izbeći istorijat nastanka države i društvena pitanja koja su tome prethodila. Nastanak ove zemlje ide zajedno i sa Biblijom i sa holokaustom. Možemo početi od strogo istorijskih činjenica,preko Biblije, mitologije, književnika koji su delovali na tom prostoru (ili vezani za taj prostor) i davali svoja objašnjenja, o impresivnim traumama i fatalnim greškama, o teokratskoj patnji i istrajanju. Grosmanova proza ne obiluje singerovskim fantazijama i dibucima, on je pisac savremenog Izraela i njegov idejni sistem je upravo mešavina aktuelnosti i tradicije, koje se u toj kulturi, možda toliko kao ni u jednoj drugoj, prožimaju.
Šta bi Grosman rekao Adornu? Odgovor na to pitanje dat je, indirektno, u časopisu Poetics today: ’’…Auschwitz should have that kind of Mount Sinai effect on an artist. It is the revelation of unintelligible evil, spoken by a burning bush that actually burned everything in sight that was Jewish. (…) Here, in the post-Holocaust imagination, art is possible and necessary’’.
Ova autorka, Thane Rosenbaum, kaže da je Aušvic nezamisliv I da zato piscu ostaje samo fikcija, ali i da je piščeva privilegija upravo magija imaginacije. To isto nalazimo kod Grosmanove, inače vrlo delikatne, junakinje Ajale: ‘’Holokaust je neprevodiv’’, ali pisanje I priča su mogući. U samom romanu Vidi pod: Ljubav imamo čak tri pisca u igri – Momik, Vaserman I Bruno Šulc. Imamo I bizarnog čitaoca, Nemca Najgela, lika izvitoperene I obrnute mašte. Čitali smo mnoge pisce holokausta, među njima I srpsko-jevrejske poput Kiša, Tišme, Albaharija, F. Davida, Đ. Lebovića, sa manje ili više autobiografske podloge, I zato nam je poznat oksimoron da književnost prenosi ono što se jezikom ne može preneti. U čemu je posebnost Grosmanovog jezika?
Osim što poklanja pažnju minijaturnim opisima, vrlo lirično, što njegovi junaci ’razmišljaju glasno’ (Momik jednako kao Šaul), na nivou rečenice uočavamo unutrašnja stanja, uznemirenja ili kompleksne odnose. Možemo kao primere uzeti opet Momika I Šaula, ili pak kćerku koja Njeno telo zna završava lapidarnom ispovešću o svojoj majci I njihovim emocijama,u dugačkim umetnutim rečenicama. U noveli Opsesija, Šaulova ljubomora naširoko je prikazana, velikim talentom za minuciozne psihološke detalje, što se opet nadovezuje na vrhunsko manipulisanje motivom opsesije koji srećemo I kod Momika, vezano za amanet koji mu je ostavljen. Iako zadeluje na mahove iluzorno u traganju i povezanosti sa Brunom (’’Reč je o njemu, ali i o meni, o mojoj porodici i onome što nam je Zver učinila’’), Momik je jasan junak, dete preživelih žrtava, i samim tim – žrtva. Moglo bi se reći da je on nosilac onoga što se kod Jevreja naziva ’prokletstvo pamćenja’, ili prokletstvo tradicije. Grosman prodire u problem traume nezaboravljanja jer to nije obična trauma: kaže se da je u jevrejskom društvu to prevazišlo iskustvo pojedinca i postalo kolektivna podsvest, neuroza koja se nasleđuje (Johanna Baum, A Literary Analysis of Tramatic Neurosis in Israeli Society: David Grossman's See Under Love, Other voices, feb. 2000). Paralelizam žive stvarnosti sa živom prošlošću, postoji ono Tamo i ono Ovde i da to Tamo određuje pojam Jevrejina, nacista ne može biti pisac jer ništa ne oseća (uporedimo i lirične pripovetke Bruna Šulca), ljubav je suprotna temi romana a roman se ironijski nemoćno zove Vidi pod: Ljubav, i na kraju – rečnik, sve to daje posebnost Grosmanove obrade. Leksikon na kraju predstavlja apendiks romanu, sumiranje konkretnih, simboličkih I emocionalnih fakata o holokaustu, moderni postupak lišen hronološke zamornosti i topike prikazivanja stradanja. Krik je jedna od odrednica, ne spominje Munka iako se naslućuje da je tu negde baš taj Krik, jer jedno je sigurno: to je slika sa koje se zvuk čuje. Osim u svom remek-romanu, Grosman je I kroz Njeno telo zna doprineo percipiranju Izraela, zemlje koja je stvorena geslom ’’Ako nešto želiš onda to više nije san’’. On pruža nenametljivi putopis kroz taj prostor, pa će jedan junak nazvati grad Ejlat divljinom – jer je najjužnije mesto u zemlji I na neki način razbija osećaj zajednice. U ovim novelama, za razliku od romana, telesnost zauzima važno mesto, oslobađanje čula, i samoj prozi diktira takav jezik.’’Telo ima sopstveno shvatanje, nije više podređeno umu, telo je divno’’, kako kaže jedna junakinja. Drugačije u odnosu na čuvene Manekene Bruna Šulca.
Misija ispunjena, rekao je Gec, ili Majer, svejedno.

Tesla, portret među maskama, V. Pištalo, Agora, 2008

2009-07-26T10:27:00.000-07:00

TRILO(LO)GIJA O METAFIZICI

’’Tabanima je osećao brujanje planeta koje sva bića imitiraju’’

Citat iz NIN-ovog romana za 2008. godinu može objasniti razlog zašto je o Nikoli Tesli uopšte pisano pod okriljem književnost, a rezime je dao sam pisac na kraju: ovo je roman učenja i zaboravljanja. Ne samo što je pisac gradio roman na činjenicama iz Teslinog naučnog i ličnog života, već i zato što se čitalac nalazi pred posebnim zahtevom u materiji koja nije književna u totalnoj meri. Učenje se odnosi na sve ono što o naučniku znamo i ne znamo, o patentima i njegovom implicitnom povezanošću sa nekim društvenim i idejnim pokretima (nadrealizam, futurizam), a zaboravljanje je sve ono što iščezne ’čitaocu- laiku’ i ostane samo čitalački kostur. Upravo je to i mera po kojoj je Pištalovo delo roman a ne naučnopopularna biografija poznate ličnosti.
Biografija ograničava, ali upravo je draž u slobodi koju je neophodno stvoriti da bi delo bilo književno ostvareno. Ovaj roman spaja naučne i knjiške istine i ne bi postojao da je zanemarena bilo koja od te dve. Ne može ga čitati svako, ni svaki naučnik ni svaki čitalac/filolog, jer je potrebna posebna spremnost: na jednu stvarnu ličnost - po kojoj nosi ime fizička jedinica, američka muzička grupa i beogradski aerodrom, i koja je srpsko-hrvatski predmet spora i političkog manipulisanja. S druge strane imamo jedno umetničko iskakanje iz svih činjenica i predrasuda kojim raspolažemo. Pištalov Tesla je nepretenciozan da bude bilo šta sem onoga što je bio – neobična ličnost, kako se u jednom dijalogu u romanu i kaže, i ne samo kaže – njegov lik je umnogome izgrađen tako. Ako bismo se poslužili književnoteorijskom argumentacijom, ne bismo zaobišli Lotmana i njegovu definiciju ’’Ideja dela je u strukturi’’, tako je i ideja neobične ličnosti izneta kroz splet knjige. Nagoveštaj je dat već u prvom delu trilogije gde Tesla dečak ’pati’ od slika koje mu nadolaze i koje su, kako on kaže bratu, ’’najstrašnije od svega’’.
Roman je iznet u prilično intimističkoj
vizuri (prof. dr Tihomir Brajović), što i
daje aristički ton štivu i postavlja knjigu i kao naučnu i kao oniričku biografiju.
Šta bi približno značio taj onirizam? Jednostavno kazano, u odnosu na Milenijum u Beogradu, stil u Tesli je mekši, priča obimnija i imaginarnija. Imaginarnost i činjenice ne idu zajedno, ali se kod romana svakako to menja, i tu dolazi do izražaja upravo (opet lotmanovska) nemogućnost prepričavanja dela. Stileme i jezičke varijable se ne mogu prepričati ’običnim jezikom’ biografije. Pisac nam približava pojedinosti iz naučnikovog okruženja, spajajući zato i vrlo zanimljivu podudarnost nadrealističkog časopisa ’’Nemoguće’’, Bretonovog pokreta i Tesle koji se u tom pokretu prepoznao. Pištalova proza prepoznatljiva je ovde po poetskom poentiranju i uopšte po liričnim konstrukcijama. Ostaju u pamćenju i neki opisi fizičara Edisona.
Onirizam se ogleda u temama koje pokreće Teslin lik. Njegova otkrića i uopšte rad u fizici više su važni kao okvir a manje kao faktografija, posebno kada se uzme u obzir tema stvaralačke energije. Stvaralačku energiju je Tesla, prema nekim izvorima, doživljavao kao erotski snažnu, supstituentsku, i tako svoj seksualizam pomera u korist stvaranja. Najeskplicitniji primer je dijalog u kome kaže da ’’nema veće sreće od otkrića’’, dok njegov prijatelj euforično govori o svojim erotskim ’otkrićima’. Tu je Teslin lik izmešten iz pojma čoveka od krvi i mesa, iako se na drugim mestima pojavljuje upravo kao običan čovek, ne izumitelj već dečak, sin, kolega. Čini se da je, ako bi se posmatralo u najgrubljim crtama, njegov lik baziran na suprostavljanju nagona stvaranje: erotizam. Iako pod eros spada i stvaralačka snaga, i snaga uopšte, ovde je ta opozicija seksualizma i nauke vrlo uočljva.
Čitljivost romanu daju između ostalog i kratka poglavlja, a pažnju najverovatnije drži priča o naučniku koja je ipak lišena toposa usamljeništva i neuklopljenosti (pandan alijenaciji i kvazi-alijenaciji u savremenim ’cyber’ romanima), bolećive različitosti, sete i sličnog. Svakako, čitljivost ne treba poistovetiti sa apsolutnom pitkošću, jer je roman prema mišljenju čitalaca koji uživaju u jezičkom karambolu čak opisan kao realistički! Sasvim je moguće da biografski element u ovom slučaju otežava poetiku, ali je nikako ne smešta u jezički nevešta dela. Slobodna impresija bila bi da Pištalova rečenica ovde traži red-po-red čitanje.
Milenijum je odsečniji i konkretniji; Tesla je raspršen ali sveobuhvatniji, čitav ljudski vek u fragmentima, sa fantazmama koje čine to življenje. Tesla, štaviše, insistira na fantazmama. Otuda i motiv koji je Pištalo elegantno provukao – brat Dane, preminuo još kao dečak, koji Teslu prati sve do časa smrti kada se i knjiga fizički završava Danetovim rečima: ’’Znaš li priču o sijamskim blizancima, brate?’’
Milenijum već u naslovu sadrži ironiju, dok Tesla već od naslova razotkriva. Istovremeno, Milenijum je verovatno jedan od najvrsnijih romana ’’iz oblasti’’ tranzicije i aktuelnih događaja u Srbiji. Postupak koji Pištalo u njemu koristi, između mitologizovanja i stvarnosnog, daleko je bolji od ’neosocrealizma’ koji se sreće sve češće u sveopštoj opsesiji devedesetim (možda bi trebalo konstatovati mazohističko-patološku ljubav prema tom periodu?). Tesla je jedan dobro napisani biografski roman, ništa manje i ništa više od toga (prof. Tihomir Brajović), ipak ono što daje vrednost jesu anegdote koje nisu odvojene od strukture već utkane u nju funkcionalno. Tesla ostavlja utisak lelujavosti jezika, i likova, što ne mora biti negativno, ali ako se uporedi sa Grosmanovim romanom Vidi pod: Ljubav dolazimo do sledeće situacije. Profesor Brajović primećuje da ’’iako je u mnogo čemu nesvakidašnja figura izumitelja naizmenične struje možda nudila upravo takvu uzbudljivu mogućnost, autor Tesle nije, međutim, ovo dvojstvo doveo do granica potpunog individualnog osporavanja socijalno-istorijske stvarnosti i iskoračenja u prostore (ne)mogućih svetova slobodnog unutrašnjeg postojanja, kakvo je, recimo, prisutno u fantazmatskom slikanju tragičnog sudbinskog puta Bruna Šulca u već čuvenom romanu Davida Grosmana Videti pod: Ljubav’’. To je nesumnjivo. Biografija Bruna Šulca i Nikole Tesle pisane su pod različitim poetičkim pretpostavkama, gde je Grosman otišao dalje, dopunjujući sudbinu poljsko-jevrejskog pisca sa kaleidoskopom istorije, sadašnjosti, tzv. kolektivne podsvesti izraelskog društva, krunišući delo leksikonom koji je, u najmanju ruku, ključ za razumevanje romana. Holokaust kod Grosmana upravo dobija svoj metafizički oblik; on spaja sudbine – društva, pojedinaca, pisca. To čini njegovu remek-vrednost. Tesla je, jednostavno, drugačije pisana biografija, a počiva na drugačijem svetu od Grosmanovog, i mnoge (društvene) ideje su načete i nagoveštene, ali ne do kraja iznesene.
’’Skini masku!’’, to je jedna od rečenica iz poslednjih redova romana, to je možda i dobar razlog za čitanje, jer negde među njegovim maskama, raznoraznim istorijskim tračevima, zasigurno se krije i neki razliveni portret. Hoće li taj portret jedan istoričar kao Vladimir Pištalo uspeti da dokuči i pokaže čitaocima – važno je samo donekle jer u književnosti, kao što dobro znamo, lepota predstavlja uživanje u oblicima. Ti oblici u Tesli su najviše primetni kroz fragmentarnost naracije, iscepkane epizode, tehnički lakše čitljive ali i simolički značajne: koliko još kockica mozaika fali da bi portret odista bio jasan?

Prikaz o Filipu Davidu, u celini objavljen

2009-06-08T09:55:00.000-07:00

http://www.balkanwriters.com/broj19/sofijazivkovic19.htm

GLASNI PRIPOVEDAČ UNUTARNJEG

okosnica za bolje tumačenje

U mome telu nešto sazreva. Da li je to moje ja?

Nakon dvanaest godina pauze u književnom radu, već priznati autor Priča o okultnom pojavio se sa romanom koji na prvo čitanje može ostaviti utisak prejake intertekstualnosti i pozivanja na jevrejsku tradiciju, možda i određene galimatičnosti u kombinovanju činjenica i mitskih motiva, aluzija i razrešenja zagonetaka.

Šta donosi drugo, i svako sledeće, čitanje ovog, po mnogo čemu, specifično građenog romana?

Sam početak donosi nam citat koji odiše odom življenju, ali ne rokajnom veličanju života, već vrlo metaforičkom apologijom. Taj citat uvodi momenat prihvatanja jedne veće širine stvarnosti kao takve, nego što je to glorifikovanje ili nihilizam.

Filip David nam tokom čitavog romana nudi jednu polifonu stvarnost koja nije realistična na način da je dosadna i predvidljiva, a nije ni fantastička na način da spada u tipičnu fantastičku književnost. Kritičarka Nataša Polovina je primetila da autoru ta fantazmagorijska sredstva zapravo služe da oneobiči stvarnost i pojača element ne-svakodnevnog.

Zaista, rejon stvarnosti ne određuje njen prvi, površinski sloj, kao što ni u književnom delu čitanje ne znači i interpretiranje pročitanog. Potrebno je zagrebati štivo u pravoj meri. Nailazimo svakako na double coding, po terminologiji Čarla Dženksa, i u temi koju obrađuje i u samoj formi dela. U temi je kodirana dvostruka priča, s jedne strane zaumna a sa druge simbolička, a u formi romana nudi nam se dvojaka mogućnost: roman može odati utisak malog zbornika kabalističkih i drugih filozofskih momenata, ali i štivo pisano do pola sliveno i vezano, a od pola namerno digresivno, dijaloško (u bahtinovskom smislu) i fragmentarno.

Kritičari koji su se bavili ovim romanom naglašavali su, jednoglasno, kabalistički misticizam kojim se autor služi. Sam autor je u jednom intervjuu govorio o svojim materijalno-estetičkim izvorima za ovaj roman. Jidiš književnost (i njen veliki nobelovac, Singer) i hasidske priče, iz kojih je, kako tvrdi, uzeo postupak tzv. tihog pripovedača.

Međutim, mora se naglasiti i da to nema presudan uticaj za književno razumevanje jer "San o ljubavi i smrti" ima svoju osobenu panreligioznost koja se izdvaja od njenih eventualnih i evidentnih izvora.

...

U prvom delu romana, naslovljenom kao "Kratak roman o ljubavi", pratimo život rabinovog sina Jakova. Prethodno saznajemo da je ime dobio po sinu biblijskog Isaka i Rebeke, tj. po Jakovu koji je u Bibliji posle rvanja sa božanskim bićem dobio ime Izrael (Izrailj), a po njemu kasnije i država Izrael. Ime Jakov u biblijskoj, i univerzalnoj, simbolici ima jako mesto. Načini kojima možemo doći do simbolike su mnogobrojni, a mi ćemo samo uzeti kao primer samo jedan: Izrael mora svuda da pođe, svuda da stigne, jer ga u svakom kutku sveta čeka po iskra Š’hine. Tako Isak Lurija, veliki učitelj kabale, objašnjava jevrejsku dijasporu (galut) a celo njegovo učenje bilo je kao religijski odgovor na čuveni progon iz Španije iz 1492. godine. To i David citira, uzima Lurijin mit o iskupljenju grehova kao potku. To je vrlo bitna tačka jer ćemo kasnije, u drugom delu romana, videti kako se taj ’Izraelov greh’ odrazio na istorijske događaje vezane za jevrejski narod.

Nije ni potrebno reći da je tematika romana jevrejska, kako se to pripisuje i Kišu ili Albahariju; tematika jeste jevrejska u formalnom smislu, ali se može i treba shvatiti kao opšta, panreligijski fatumska. Drugim rečima, nema lokalni karakter, već univerzalni.

Kao što je Maslov koristio termin "vrhunski doživljaj" za doživljaj koji menja nečju ličnost, usmerava energiju ka novim prostorima do tada nepoznatim, i ne mora nužno biti vezan za religiju KAO DOGMU. U tom smislu takođe ostaje mesta za univerzalnost koja je jedina i neophodna za umetničko vrednovanje.

Tematika koja tretira nadnaravno, mistiku i ludilo, drukčije svetove, sama po sebi ume biti vrlo labava i škakljiva. Tanka je granica između banalizovanja tih kategorija i njihovog književnovrednog uobličavanja. Filip David je prevagao te dve strane i ostavio nam roman koji ne pretenduje da nas ubedi u čuda, već ih pripoveda kao sastavni deo uobičajnog življenja, a opet sve vreme dok čitamo osećamo taj kulturni duh starovremenog, i stila i događaja. Starovremeno ali ne zastarelo, nikako ne izrabljeno i već čitano. Leksika koju koristi u nekim segmentima romana, kao na primer u delu Prepisivač Tore, ima zvuk crkvenog i onostranog, utoliko pre što je kombinuje sa aoristima, i samim tim ostvaruje efekat starinskog. Tu nalazimo tipične stilski markirane imenice (darodavci, pošast, čudotvorac, čudak, pravednik, krasnopisac, arhanđel, serafim), prideve (utamničen, okovan, volšeban), ali i sintagme (pali anđeli, zastrašeni tajanstvom, tama kišne noći), što zaista podseća na ambijent duhovnog štiva, i hagiografske književnosti čak.

Uvod u roman pokazuje nam se vrlo melioristički – citatom o razlikama među svetovima. Mislim da je citat neobično vredan i zato ga prepisujem u celini: "Ispod zemlje se nalazi svet koji je isti kao i nad zemljom. Tamo postoje polja i šume, mora i pustinje, gradovi i sela. Na poljima i u pustinjama duvaju snažni vetrovi, na morima plove velike lađe, u gustim šumama zveri izazivaju večiti strah, a uz to grmi li grmi... Samo jednog tamo nema. Nema visokog neba iz koga bi trebalo da sevaju plamene munje, otkuda bi trebalo da sija sunce..." Podtekst ovog odlomka, čini se, uvodi nas u priču o ovom svetu i njegovim varijetetima, što se kroz roman i očituje na više strana, i da taj svet nije monotono homogen već naprotiv, ali je pitanje na koji način ga otkrivamo.

U prvom poglavlju već susrećemo se sa motivom ludila. Ludilo je samo spomenuto uzgredno, "ludaci kojima pomućeni razum izobličuje pravu sliku sveta". Reklo bi se da je taj motiv vrlo dominantan u romanu, pored oniričkog tona koji je opet bliži ludilu nego sanjarenju. Tu je nanova tačka u kojoj David ne ide za stereotipnim motivima. Ludilo kasnije ima i svoju daljnju sudbinu u epizodi Brod ludaka, koja je važna ne samo zbog tog motiva.

"Zašto je Gospod načinio tako komplikovan svet, u kojem postoji više dimenzija: prošlost, sadašnjost i budućnost", pita se rabin, a time izražava jednu filozofski opravdanu instancu. U starohebrejskom jeziku postoji vreme koje se zove ’večiti prezent’, odnosno u tom jeziku nema morfološke razlike između vremena. Tumači Biblije tvrde da je to simbolička svevremenska dimenzija, budućnost kao ekstenzija prošlosti. Albahari u Pijavicama govori o haosu "koji nije lišen reda ali je taj red toliko zamršen da i pored najbolje volje ne možemo da ga shvatimo kao red". Religijsko mišljenje da se istina otkriva u ljubavi ne nalazimo samo u judaizmu, ili romanu Filipa Davida, već se i o Tagorinim Gitandžalima govori kao o ljubavi koja je sama po sebi znanje. Predgovor Gitandžalima Vesne Krampotić daje uvod u mistiku, naizgled samo poeteske misli (naslov: Poezija, Indija, Tagor) ali zapravo zaranja u knjževnu duhovnost kao takvu, i može poslužiti kao objašnjenje panreligioznosti u romanu San o ljubavi i smrti. Čini se da je panreligijsko osećanje osnovno svojstvo i poruka ovoga romana. Iako autor kaže da roman ima samo priču, a ne i poruku, čitaoci će jasno shvatiti gde se krije njegova implikacija i suptilnost pretenzije da nam ipak saopšti nešto što nije tek puko pripovedanje i slaganje događaja, kao što je to čest manir u tzv. savremenoj književnosti. Zanimljiva je izjava Filipa Davida o dramaturgiji: to je jedna totalna disciplina koja podrazumeva poznavanje mnogih drugih. Primećuje se da je i književnost jedna takva, totalna, disciplina, a u njoj se to poznavanje širih okvira naziva intertekstualnost. Toga kod ovog pisca ima sasvim dovoljno, i prilično je zahtevan za tumačenje u nekim segmentima.

Ta intertekstualna draž prikazuje se kroz, najpre, pripovedanje u Kratkom romanu o ljubavi, gde imamo pozivanje na kabalu, i sentenciozne upade koji opet potiču ili iz kabalističkog Zohara ("U Knjizi sjaja se kaže: ljubav je jaka kao smrt") ili iz univerzalnog shvatanja duhovnosti gde je ljubav mističko iskustvo. Nailazimo i na brojna ontološka pitanja kao što su pojam harmonije u svetu ili dokazi o postojanju Boga, estetičke dileme o lepoti ("zar ružnoća i zlo nisu takođe od Boga?", a uzgred, Leon Jevrejin je u 16. veku mislio baš tako – da je dobro ono što je lepo, a ne obratno kao po platonovskoj etici lepote), refleksije o jeziku i stvaranju sveta. Mirjana Novaković u romanu Strah i njegov sluga postavlja sličnu zamku: svet je nastao jezikom, i svako izvrtanje ga uništava. Davidov junak pak pominje da su negdašnji talmudisti oprezno koristili jezik, jer je moć govora božja stvar i pogreškama u jeziku remeti se ravnoteža. Međutim, on konstatuje ravnotežu ali se ipak pita ima li u njoj nekakvog smisla i zakonitosti. To je stav koji ne izlazi strogo iz judaizma i nanova nas odvlači na panteističku stranu, na vandogmatsku religiju.

Jurodivi Daniel koji se javlja u epizodi Kraljevska palata takođe je upečatljivo proleteo po svome sklopu, i svojoj pripovesti. Kraljevska palata predstavlja kabalističku zamisao o zamku tajni, građevini koja ostaje nepoznata svojim posetiocima. To svakako podseća na kafkijanski zamak, koji je crpeo isti izvor. Nataša Polovina citira fragment "jer smisao nije u onome što je jasno, očito i shvatljivo nego u zagonetnom i skrivenom", i postavlja zanimljivo pitanje da li nas to pisac poziva da se u ovom romanu bavimo onim neočiglednim. Uopšte, prvi deo knjige ima izvesni sakralnu atmosferu, i po motivima i po jeziku kojim ih izražava. Tu je leksika koja liči na crkvenu tradiciju, ekspresivne reči ali i situacije poput putovanja pod naročitim okolnostima, sa naročitim saputnicima, i napokon to inicijacijsko venčanje sa mrtvom devojkom Rokele. Venčanje je u ovom slučaju neophodno jer je, kako se kaže, "neostvarena ljubav ravna je strašnom prokletsvu", greh, a u kabalističkim spisima obed i seksualni čin predstavljaju gotovo obredne radnje. Dakle, to venčanje je moralo biti učinjeno zarad ostvarenja mitsko-religijskog duga. Time se prvi deo romana završava.

U drugom delu, Kratkom romanu o umiranju, pred nama je jedna drukčija stvarnost i samim tim – drukčiji jezik. On počinje citatom iz Volterovog Kandida, što je već nagoveštaj nečeg ‘profanijeg’, ali i ironijskog. Volter ne ume da smesti zlo u lajbnicovski optimizam i zato Panglos ispada tako karikiran. No, Kratak roman o umiranju je roman o zlu i baš zato je Volterova sumnja dobrodošla.

Pisan je kao dokumentarno štivo na mahove, sa izveštajima i faktografijom, ali nije lišen književnoumetničkog registra koji spaja te deliće. Srećemo autističnog dečaka koji je samim tim čudan okolini, neadaptibilan za svet, i koji polifoniju romana gotovo doslovice etimološki sprovodi: njegov život praćen je tim nepoznatim, unutarnjim glasom, koji ga vodi i koji je posebno bitan po svojoj ulozi u izgradnji ovog lika. Dečak je od malena znao napamet određena dela, i to: Spinozinu Etiku, Zohar, Knjigu o Jovu, Pesmu nad pesmama i Lekha dodi. Verovatno odabir nije slučajan. Svako od tih dela je nosilac određene simbolike, počev od Zohara i kabale, preko Spinoze koji je bio isključen iz jevrejske zajednice kao jeretik, pravednik Jov, Šir haširim (Pesma nad pesmama) koja je bila diskutabilna da li da se unese ili ne u biblijski korpus, i Lekha dodi, pesma koja se peva za dočekivanje Šabata.

Dečak se javlja u ich-formi, gde kaže da ne ume izraziti svoje stanje, emocije, da želi da vršti ponekad. To bi se moglo i tumačiti kao simbol nečeg višeg od fonetske reakcije.

Glas koji čuje zatočen je u dečaku, kao i on u glasu. Shizofreniju je pisac umetnuo kao vrlo zanimljiv motiv, ne toliko medicinski koliko opet nadčulan. Posmatrati psihičke poremećaje kao još jednu stvarnost, ili svet, čini se da je to jedna od mogućih interpretacija. "Ja sam možda glas Boga", kaže glas, i time negira da je egzaktno božji, da je uopšte siguran u svoju prirodu. Dečak je kasnije kao odrastao mladić vođen tim glasom, ali on nije opresivno snažan i naporan. On je možda glas Boga, ali ne mora nužno biti. Demonologija ima svoje ravnopravno mesto.

Otac toga autiste, Jakov, vodi razgovore sa doktorom nacistom i time nas pisac odvodi na drugu obalu. Nacizam, arijevsko, sumanuto, naučnjačko. Razgovor u salonu, i moral, Darvin, borba za opstanak i plođenjem – koje doktor navodi kao jedine istinite, zakon jačih. Strah od blizanaca se spominje na jednom mestu, opet ne slučajno, jer to može imati direktne veze sa eksperimentima koje je izvodio Jozef Mengele – baš na blizancima. Uopšte, blizanci su u mitu zastrašujući jer su razbili sklad jedinstva. Na Eriku Vajsu je jedinstvo razbijeno rascepom ličnosti, tj. Glasom. Sve je raspuklo, i prikazuje se jeza rata čas grubo čas poetično, pobrajaju se činjenice i dodaju knjiški detalji, i sve liči na kontrast nauke i okultnog. Nauka je ta koja je navodno obeležavala Treći rajh, biološko stvaranje idealne nacije, "zvezdano klatno" za merenje pisustva Jevreja i svega što treba odbaciti. Jevreji su krivi jer su vazda prisutni, tako glasi argumentacija naučnika. Postoji dokument Organizacija Ministarstva kulture III Rajha (Reichkulturkammer), a može se tumačiti i kao modernistička slika, vrlo efektno; a Ministarstvo nauke bio je, po svemu sudeći, sam Vermaht?

Napokon, epizoda Brod ludaka dolazi kao ilustracija celog drugog romana. Duševni bolesnici na brodu, i fascinirajuće lucidno pitanje "šta su oni, nenormalni, mogli da znaju o odnosima u svetu normalnih, o ratovima, zločinima...?"Bogojavljenska noć je izabrana kao topos koji je svakako ironičan i paradoksalan. Erik, padavičar, kao iz biblijskih parabola, cika putnika i požar na brodu, molitve za spasenje, to je situacija u kojoj sasvim razumemo da je došao kraj romanu, ali ono što nije sasvim završeno jeste taj drugačiji svet. Erikov Glas je ostao, skoro kao izdvojeni junak iz priče.

...

Sagledavši u celini ovaj roman, zaključuje se da je u njemu ostvarena književna pragmatika, u onom svom cilju da započne razgovor sa čitaocima, da narativno iznese mozaik a ne samo jednu sliku. Davidov spoj dvaju romana ima kontemplativnu dinamiku, a manje fabularnu, jer se celokupan mozaik sastoji iz prikazivanja događaja koji nas navode da se zapitamo o raznim temama. Njegovi događaji nemaju zaplet, što nije ni potrebno, već se nadovezuju jedan na drugi i jedan drugog dopunjavaju na izvestan način.

Ratno stradanje koje drugi deo romana prikazuje nije toliko vezano za rat koliko za fenomen zla, kao i za metafizički momenat greha nagovešten u prvom delu. Nema svako ratno stradanje istu empatijsku vrednost, jer je za metafizičko sagledavanje i egzistencijalističko problematizovanje potrebno saosećanje višeg reda. Zato romani o ratu umeju biti izuzetno angažovani ili banalni do granice, ili češće – ispod granice, neumetničkog. Ako bi se pak želelo govoriti o ovom romanu kao produktu parapsihološkog (a uvek je najlakše svrstati nešto u što stereotipnije kategorije), mora se naglasiti da je to nadčulno u romanu dato kao pojačana stvarnost, i kao gomila potpitanja o onome što se pod stvarnošću podrazumeva.

Davidova kombinatorika liči na Peljevina, u smislu njegovog interesovanja za mešanje dimenzija filozofije, psihologije, istorije i književnog pristupa svemu tome, i samim tim ne dozvoljava jednosmerno tumačenje. Istorija i religija, obično i neobično, i mnogo krajeva umesto jednog, i napokon – kao što kaže kabala – "Tu gde stojiš, tu su i svi svetovi".

''Nešto je u igri'', zbornik nove novosadske poezije

2009-05-01T15:41:00.001-07:00

PESNIČKI NEUSATZ

'Nešto se ipak dogodilo' - naslov je knjige kritičkih eseja Slađane Ilić. Autorka analitički obrađuje romane koji su obeležili domaću književnu scenu u poslednjih nekoliko godina, a čitalac može konstatovati rečenicu iz naslova knjige: nešto se ipak dogodilo. Kako će ova efektna rečca biti protumačena zavisi od čitaočevog poznavanja aktuelnih prilika, kako književnih tako i društvenih. Moguće je da to ’’ipak’’ označava neočekivano dobar pomak, ili branik nekakve estetske vizure.
Problem sa antologijama što treba izabrati prave reprezente, a potom (ili najpre) i odrediti definiciju pravih reprezenata. Postoji i opcija sakupljanja svega i svačega, svega što se piše, sa devizom da je to jedan veliki filološki zbornik koji ima cilj da pokaže trenutnu, sadašnju književnu situaciju (istinu koja pokazuje stanje u društvenoj kulturi pre svega), a ne najbolja ostvarenja, ili umetnički kvalitetna. Istina je da na pisanje utiču okolnji faktori, duhovna temperatura pod kojom autori stvaraju, iako sam talenat jeste lična sposobnost i, čini se, ne zavisi mnogo od materijala kojim je potencijalni pisac izložen. Filip David u svojoj specifičnoj kolaž-knjizi Svetovi u haosu primećuje da je Kiš stvarao ’’pod podmuklim dejstvom biografije’’ i nosio ’’pečat različitosti’’, no to svakako ne znači da bi svako ko je imao iste takve životne okolnosti postao Kiš. Iako je čitanje i određeni IQ neizostavno važan, pisac uči od sebe samoga - to je jedina receptura za pisanje, i sve što je vanknjiževno samo je sredstvo za izražavanje onog književnog.
Sve ovo služi kao uvođenje u prepatetičnu provincijalu koju zatičemo kada zagrebemo pojam poezije i pesnika.
Zanimljivo je da se fama podiže najviše u tom žanru, neuporedivo manje u prozi. Proza se doživljava kao svojevrsni sistem, dok je poezija upravo ono što je potrebno za ’’slobodnu misao’’: anarhija pravila, emocija, slika. Spominjanje pravila ide na ruku onima koji propagiraju da pravila nema, da je nemoguće uspostaviti ih u književnosti i da estetika, tj. pojam lepog, varira od perioda do perioda.
No nešto drugo je problem sa poezijom. Sama činjenica da je ona asocijativna daje mogućnost disperzije, i upravo se tu ugrađuju svi oni koji smatraju da je za pisanje semantika sekundarna, a često i forma. Mitologija o tome vrlo je prosta: ne svodi se na stvaranje poezije, već stvaranje mita o pesniku. Prvi plodovi romantizma su ipak daleko, Novalisovi neartikulisani ispadi, ali neutoljiva je žeđ za pesničkim zvanjem. Biće preterano ako pokušam da proniknem u taj fenomen, ali mislim da je korisno navesti mišljenje nekih psihologa i psihijatara, bar sasvim kratko. Parafraziram: umetnik će svoj netalanat nadoknađivati ’umetničkim’ ponašanjem. Profor V. Jerotić govoreći o opijatima iznosi da se veruje, primera radi, da će se konzumiranjem meskalina doseći iste vizije koje je imao Haksli. Profesor objašnjava da je za takve vizije potrebno biti Haksli, a ne uzeti meskalin!
Ovo je već izrečeno mnogo puta, počev od Mandeljštama, ali pomama za pesničkim zvanjem prelazi lagano granice realnosti. Čitajući našu periodiku i blogove, pojavljuje se nebrojano lica koja se deklarišu kao pesnici, a variraju od onih koji su napisali jednu do dve pesme (opus?) do onih koji su objavili petanestak zbirki po sumnjivim izdavačkim kućama i pod još sumnjivijim književnim parametrima.
Međutim, na svu sreću, IPAK postoje i primeri za druge tendencije.
Jedan od tih antologijskih, vešto vođenih projekata jeste i zbornik mlade novosadske poezije Nešto je u igri.
Bila bi dobra analogija nazvati taj zbornik Nešto je ipak u igri jer se zaista na stranicama književnog Novog Sada našlo sasvim dovoljno opravdanja za optimizam. Novi Sad nema odgovarajući festival poezije koji bi promovisao mlađe pesnike, a razlog tome je verovatno slaba organizacija i dar za reklamerstvo. Ponekad je, zarad boljeg prodora, neophodno komercijalnije se ponašati sa književnošću. Ne bi bila greška napraviti festival na kome bi se pesnička ostvarenja ovih autora promovisala, niti bi bila nabeđen njihov značaj. Ono što podržava Novi Sad kao kulturni centar jeste i časopis Stanje stvari, koji su uređivali studenti Filozofskog fakulteta a od poslednjeg broja uređuje ga Dragoslava Barzut, već prepoznatljiva kao pesnikinja i povemena teoretičarka. Kada se u Beogradu govori o mlađoj poeziji retko kada se uzimaju u obzir pesnici koji stvaraju u Novom Sadu, a zbornik Nešto je u igri upravo dokazuje da se to nešto, to novo i mlado u srpskoj poeziji, događa baš tamo, i to na mahove ubedljivije nego u Beogradu. Moguće je da će nakon ovog zbornika stvari biti drukčije.
Zbornik Nešto je u igri broji oko 150 stranica, dakle, uključeni su samo novosadski stvaraoci (opravdano i u naslovu ’’zbornik nove novosadske poezije’’), a donosi ukupno 18 autora. Forma je raznolika, od otvorenijih, jednostavnijih stihova u kojima je glavna nit lirska (Nika Dušanov, Miloš Jakovljević, Dušan Pržulj, Patrik Kovalski), preko poezije kojoj je svrha jezički paradoks i implicitnija emocionalnost (Vesna Vujić, Milan Smiljković, Branimir Bojić, Bojan Samson), do eksperimentalnih i poluproznih formi (Dragoslava Barzut, Aleksandra Mirimanov, Ivan Radenković), a tu je i poezija koja, reklo bi se, ima određenu tezu i manifest (Maja Solar). Sergej Stanković piše dužim stihom, narativno, ali reklo bi se da to ipak ne prelazi granicu proze, zahvaljujući velikoj asocijativnosti. Isto je sa tekstovima Dragoslave Barzut i Maje Solar, uprkos očitoj tezi da se pokaže određena vanpesnička (može se reći i društvena) ideja i uprkos proznoj grafičkoj formi, njihovo stvaranje je lišeno prozne ’sređenosti’. Siniša Tucić je upečatljiv po pesmi Bog, gde na prevratnički način smešta nadnaravno u okvire cyber realnosti web sajtova i emailova. Marko Mazić sebe naziva usporenim futuristom a biografija mu je duža od poezije koju iznosi, možda namerno. Deluje da je najeksplicitnije liričan Uroš Pajić, sa svoje dve pesme naslovljene kratko i jasno sa O ocu i O majci. Tihana Janjić svojom pesmom Blizina pripada poetici koja naglašava nesenzibilnu estetiku ružnog, ali ne potpada pod eksperiment. Estetika ružnog i eksperimentalnost nisu isto, i to se vidi u formi; iako obe mogu imati cilj da pokažu narušeni unutarnji poredak. Grupa Poetske rupe takođe je uneta u zbornik, kao autor, ili autorski tim, a najpre je okrenuta književnom izrazu koji je razulareno rasut, nepravilan, a i sami naslovi to dokazuju: nailazimo na ego-ekstazu, porno zvezde, gađenje, abortuse, virtuelnu Salomu i na kraju – prva pesma ovog ’autora’ jeste Poezija pojačane rezolucije, odnosno opet vrlo tehnički motiv virtuelne sadašnjice. Ono što objedinjava pesnike nisu toliko ni teme ni stil koliko biografske beleške. Primetna je tendencija ka pisanju kreativnih biografija, i sve do jedne su naširoko objašnjene i ispunjene detaljima koji nisu samo opšti, grubi podaci već često mali eseji. Je li i to ego-trip ili moda, trend, hir, ne možemo reći sa sigurnošću. U svakom slučaju nije kič, a ako uzmemo da je ovaj zbornik jedna originalna igra sa jezikom –sasvim se uklapa u tu poetiku.
Dakle, Nešto je u igri, ili u nešto se ipak možemo kladiti.

Dnevnik Marte Koen, S.Basara, Dereta, 2008

2009-04-26T08:11:00.000-07:00

13 STEPENI UKOSO OD LOGOSA

’’Zlo ima zadatak da spasava’’?

Izmišljanje biografije književno je vrlo opravdan postupak zaklanjanja od istorije a opet uplitanje u nju na izuzetno poseban način. Čitajući dokumentarnu fikciju mi stičemo utisak o istini neopterećenoj faktografijom, a kako je više puta rečeno da roman ne trpi istoriju - rešenje je u takvoj fantazmagoriji. Marta Koen i njen ubedljivo ispleteni curriculum vitae dozvoljavaju da se književnost i čitalac susretnu u tački koja je jedina i važna u književnosti: transpozicija značenja i dvostruka artikulacija građe. Već tipična tačka za Basarinu poetiku, koja smenjuje motive tečno i uverljivo, iako je jasno da se radi o dograđivanju faktografije.
Cvetan Todorov govori o fantastici kao o sistemu u kome su figurativna značenja reči uzeta kao stvarna, pa će tako književnost te vrste fantazije imati mogućnost da iskaže štošta koristeći se maskom metafore i iluzije. Sličnost teze o figurativnim značenjima sa Basarinim romanom prepoznajemo najpre u potpunom prepuštanju knjiškoj imaginarnosti, kombinatorici koja se ne ograđuje od postojećih istorijskih ličnosti i događaja, iako operiše u izmišljanju ali ne bilo kakvom – već onom koje izražava drugu stranu istine, a ne laž. Možemo spomenuti i njegov prethodni roman, Uspon i pad Parkinsonove bolesti, gde se on takođe bavi ’biografijom’- naučnika, izumitelja bolesti, zapravo. Parkinson je kao književni lik inficirao društvenu istoriju simptomima koji su kasnije rezultirali velikim slomovima. Poređenje bolesti kao pojedinačnog stanja ljudskog organizma i bolesti kao stanja organizma društva, istorije, politike, isto kao i paralela između haranja bolesti i pošasti određene dogme.
Na ovaj roman se, donekle, nadovezuje Marta Koen. Parkinsonizam nije trebalo da bude bolest ili religija, već politički pokret; aluzija na neke druge političke pokrete je jasna. Posebno ide u prilog rečenica da ’’se parkinsonizam prihvata dobrovoljno, to je stvar slobodne volje’’! Paradoksalne dijagnoze i ’naučne istine’ ključ su Basarine gramatike. Reklo bi se ipak da se Marta Koen ne nadovezuje na taj roman u pristupu iluzionarnosti. Iluzionarnost koju nam daje Parkinson sadrži ideju zaraženja, dok se Marta Koen pojavljuje sa harizmom tajanstva. U Parkinsonu je razlog iluzije bolest, kod Marte Koen je to zanos. Možda je jedini presek tih krugova u geslu da se ’’mase moraju silom zaraziti’’.
Postmodernizam je zasigurno doneo veliko oslobađanje za pisca, koji sada ima mogućnost da piše o (i)realnim ličnostima i događajima, adresama i godinama, bez obaveze na istorijsku istinu; saopštenje koje nam se tako nudi veće je od sakupljanja strogo istorijskih činjenica. Pisac velikoj i ne tako laganoj tematici društvenoistorijskih turbulencija prilazi samo kao pisac, dakle književnim sredstvima a to je upravo imaginacija, i dograđivanje, alegorijsko povezivanje i tumačenje. Galina Serebrjakova napisala je romansiranu biografiju Karla Marksa, koja je unapred već imala cilj učrvšćivanja kulta te ličnosti a ne iznošenje književne vizure. Sa Martom Koen nemamo takav problem, ona je ličnost ’’sa one strane istine’’ ali zato istinita na simbolički način.
Podnaslov ovog romana glasi ’’Okultna pozadina komunističkog pokreta u Jugoslaviji od 1928-1988’’ i već nam nagoveštava nadrealnost kao neophodnu. Ako počnemo redom, počećemo od imena i prezimena junakinje. Za prezime Koen objašnjava sam pripovedač da su koeni drevni rod judaističkih sveštenika, a za ime Marta ne kaže ništa; u svakom slučaju jeste podesno zbog svog značenja (hebr. gospodarica). Možemo dodati i da su koeni birani po lepoti da ne bi kvarili harmoniju Jerusalimskog hrama; takva je i Marta, opisana kao famme fatal, koja je usled šizofrenog procepa ličnosti i manije veličine otišla pogrešnim putem. Ta stranputica nije bio komunizam – odnosno, komunistička dogmatika nije bila njeno pravo opredeljenje, već samo sredstvo ličnih ciljeva. Tu je i potka megalomanije, vlastoljublja i kultova ličnosti, i svakako je asocijacija na titoizam. Čini se da je Marta Koen roman u kome pisac pokušava da sazna strukturu i uzroke fenomena zla, masovnih ubistava neistomišljenika, ratnih stradanja i sve je na podlozi II svetskog rata: ne samo Jugoslavije, već i Vermahta i Jevreja. Junakinja je Jevrejka koja dejstvuje u Partiji, ateista samim tim, u dijalogu sa ocem posebno je istaknut njen stav o ’grešnosti religije’: ’’Naš narod kao najreligiozniji mora podneti najveće žrtve’’. Ovo podseća na Lurijino objašnjenje progona Jevreja iz Španije, iskorišćeno i u romanu Filipa Davida, San o ljubavi i smrti. Naprosto o toliko velikoj količini stradanja odgovori se traže u racionalnom ili iracionalnom. Uostalom u davno napisanoj knjizi Edvarda Kocbeka, Strah i hrabrost, kontroverznoj po NOB, izrečeno je da je ’’rat smrtna igra zlih duhova’’! Upečatljiv je stav da Marta nije nereligiozna već je izabrala – komunizam (ili parkinsonizam?) i objašnjava: ’’Bog je glavnica svetskog kapitala (...) ako misliš da te je stvorio neko drugi i da mu duguješ večnu zahvalnost (...) ne možeš da napreduješ.’’. Marta Koen je prikazana kao groteskna, sasvim nadrealna ličnost. Nadrealnošću pisac pokazuje da su dimenzije dogmatike (bilo koje, a u ovom slučaju komunističke i totoističke) bile ekstremne. Ironija jeste prateće izražajno sredstvo ovog romana, mnogo više nego u Parkinsonu, ali bi se ipak reklo da je dominatnija groteska.
Zašto baš okultizam i Jugoslavija? Titoizam se doživljava kao svojevrsna magija, trans, apsoulut(istič)no pripadanje dogmi, mitologiji, jednoj ličnosti, ali to je deo istorijske priče na koju različiti ljudi i generacije moraju gledati drugačije. Ono što tu jeste riznica motiva jeste upravo nepostojanje jednog objektiva, uprkos mnobrojnim svedocima, istraživanjima, skaskama i svemu drugom. Zato je moguće sve, pa i jedna mehašefa (veštica) koja najpre ide na psihoanalizu kod Frojda a o kojoj Frojd ne sme pisati ništa jer je strahotan medicinski slučaj ali i zbog dovođenja u pitanje svoje naučne reputacije. Taj raskol između racija i iracionalnog sve vreme je na tapetu, i kroz rečenice poput ’racionalizam je bio Frojdova neuroza’, i kroz reminiscencije na Vermaht i građenje natčoveka. Vladimir Arsenić smatra da se pisac kroz Frojdov lik obračunava sa psihoanalizom, što je verovatno a vidi se i kroz stav da je ispovest ništa drugo do psihoterapeutska seansa, ali i da je Frojd izjavio da donosi kugu a da svet još uvek toga nije svestan. Martin medicinski slučaj naširoko je dat, upravo Frojdovom terminologijom. Ipak, njegova nauka nailazi na problem: Marta ima tri ličnosti u sebi koje se gromko svađaju sa čuvenim psihijatrom u toku hiponoze. Ironija je očigledna. No, teza da je kroz Basarinu prozu proneta ideja o ’besmislu na ovim prostorima’ ne bi se mogla prihvatiti. Takva teza je generalizovanje, i pre bi se moglo reći da je u pitanju traženje smisla, pokušaj objašnjavanja nekih uzročnika dekandencije, što je i svojstveno književnom istraživaču. Ako izuzmemo suhi realizam (ili socrealizam), videćemo da je piščeva osnovna zamisao potraga a ne pokazivanje besmisla, kako je primetila i kritičarka Jasmina Vrbavac.
Književna istina o Marti Koen izneta je stilom i tokom pripovedanja gde tenzija tera čitaoca na ulaženje u knjigu, možda namerno, jer se vreme koje pisac opisuje – titoizam- odlikuje egzaltacijom. Zato je njen dnevnik alegoreza: okultno bi se moglo shvatiti kao izraz neobjašnjenog transa, a njena manija sopsvene veličine odlično je nadgrađena do ideje o božanstvu, apoteoze jedne žene od krvi i mesa koja umire ne verujući da je ta opcija moguća! (’’Ovo je nesporazum, ja sam besmrtna!’’) Zamisliti konstituciju mozga koji je mogao smišljati torture na Golom otoku, čist je psihološki impase. Piščev pristup je zato parapsihološki.
Moglo bi se čak reći da je sve ono neprirodno oličeno i u jednoj Martinoj fizičkoj anomaliji: imala je dve vagine, i zato mogla istovremeno biti i udata i nevina (drugim rečima, polunevina!). Ako je čovek homo religiosus, ideološki ateizam bio bi protivan čovekovoj prirodi, kao što se i ova njena anomalija kosi sa prirodom žene. I Frojd je zapravo govorio da je religija kolektivna neuroza, što piscu ide u prilog i spaja ateizam i psihoanalizu, koje on očito iznosi kao glavne pokretače romana.
Ipak, na mestima gde nastupa kao ideolog slabiji je kao pisac. ’’Naša istorija satkana je od laži’’, frazersko sentenciranje. Prozirno je pamfletski i Martin stav: ’’Neće biti roditelja ni rođenih, svi ćemo biti ravnopravni, ujedinjeni u jednoj partiji’’. Suviše poznat komentar o Josipu Brozu kao o čoveku sa 20-ak identiteta, kao i sama njena ljubav prema Titu koja je samo spomenuta u jednoj rečenici, bez razrađivanja. Takva mesta nisu posebno potrebna niti važna za razumevanje idejne celine. Kada ovaj roman uporedimo sa Ukletom zemljom, uviđamo da tamo progovara pisac iza maske likova, daleko neveštije nego u Dnevniku. I tamo imamo spaljivanje veštica, ali Dnevnik ima veću književnu autonomiju i zasigurno je jedno od najboljih Basarinih dela, budući ideološki potkovano samo u domenu poigravanja i mogućnosti. Prozno iskustvo sa Martom Koen čitljivije je nego sa Parkinsonom, pregledniji je rok zbivanja i mršenja, a tajna prijemčivosti je ponajpre u iščekivanju ishoda veličine koja se povećava, postaje destruktivna i neumoljiva, da bi se na kraju završila požarom u kojoj gori žena, komunistkinja, Jevrejka, mučiteljka i veštica. Taj motiv verovatno je imao ulogu pozivanja na tradiciju: vatra kao pročišćenje, i kao pakao, što nalazimo i u abnormalno visokoj temperaturi Parkinsonove bolesti.
Ako je ’’magija = manipulisanje jezikom’’ a verbalizam održavao jugoslovensku ideju, onda je okultizam prikladna hipoteza. I na kraju, Plava ruska mačka sa korica Deretinog izdanja mogla bi biti zamenjena Gogenovom Vizijom posle propovedi.

Grad u zrcalu, M. Kovač, Samizdat B92, 2008

2009-03-07T04:33:00.000-08:00

YUGOSCLAVIA

Svoj najnoviji roman Kovač nam donosi kao šlagvort za dalja razmišljanja o kategorisanju književnosti. Iako disidenti umeju biti jedna boemična, suvišna i patetična grupa (bezbroj je primera za taj dramatičan odnos prema egzodusu), ovaj pisac pripada sasvim drugačijoj vrsti ’otpadništva’. Njegovo delo nije istrzano između kultura jugoslovenskog prostora, već upravo spaja te delove u autentičan i spontan kaleidoskop, koji će čitaocima iz svih tih rasutih delova načiniti književnu celinu. Nije potrebno komentarisati piščeve lične stavove o politici, jer se čitajući njegova književnost doznaje više od stava - očituje se fina poliglosija, uspešno ostvarenje spajanja.
Kovačev pristup onome što se geografski označava kao EX YU toliko je bizarno tačan, da će čitajući njegov poslednji roman, Grad u zrcalu, pažljivi čitalac i dekoder sigurno konstatovati da -iako Jugoslavija kao romansirana iluzija ne postoji- postoji entitet Bivša Jugoslavija, koja kroz Kovačev roman živi na jedini pravi način, kulturološko-kosmopolitski, bez neophodnosti da se identifikuje kao bilo koja nacija.
Fraziranje je u ovom slučaju izbegnuto jer grad u zrcalu nije samo Dubrovnik, to je i svaki prostor u kome ’’možemo razgovarati sa sobom’’. Dubrovnik pre svega nije grad već simbol koječega, bogate književne tradicije i istorije, smešten u roman kao emocionalno ognjište pripovedača, ali i kao tema anegdota o Dučićevom pozivanju na svoje ’plemićko poreklo’ i Matoševim oštrim pronicanjem u tu laž (’’kada je laž neka barem bude pompozna!’’), kao sinonim za otmeno i glamurozno, starinsko i plemenito. To se kroz čitav roman prožima sa pričom koju slušamo od pripovedača, koja jeste autobiografska i emocionalno potkovana, ali mnogostruka i kohezivna.
Jezik kao distinkcija između Dubrovčana i nedubrovačkih došljaka, potom duh koji hoda tim gradom u obliku žalosti spram negdašnje Republike, a to žaljenje je –kako pisac kaže- Ivo Vojnović, poznati sastavljač Dubrovačke trilogije, poneo u grob. Svakako, tu je i Gundulić, podsećanja na njegove pesme koje su nekako integrisane u individualnu kulturu glavnog junaka, kao i posebno živopisne epizode sa učiteljicom, ili traženjem oca po lavirintskim ulicama Dubrovnika koji dečak ne poznaje. Upravo je u tom traganju za konkretnim ocem smešteno i apstraktno traganje i ogledanja kroz zrcala, i nije slučajan odabir naslova. Roman je naslovljen po dominanti, onom motivu koji je bio okidač kontemplacije i radnje, nosilac simbola i stvarnosnih zbivanja.
Distinkcija koju je uspostavio između Dubrovnika i okolnjih mesta očituje se konstantno, no ta različitost ima više melanholje i topline, nego bunta ili pravog jaza. Psihološki nivo junaka, jezički efektivan i stilski markiran, ’sitni’ događaji koji utiču na celokupan mozaik života, i iako pratimo razvitak junaka on ipak nije pretenciozno prikazan kroz faze, već je data panorama koja pokriva sveukupnije polje – junaka i junakovu okolinu, pozadinu i odvijanje filma. Kovač je filmičan u meri da, kako je film sistem znakova, njegova semiotika nudi sekvence i delove dijaloga kroz koje saznajemo ono što bismo naširoko saznavali preko naracije, isto tako pisac nam pruža i mogućnost saživljavanja sa nekim naročitim nijansama življenja. On bira delove koji nisu personagge detalji, već upravo dinamični, sadrže čitave podsisteme u sebi. Pripovedački tok ima pitkost, ali ne i uzlaznu radnju, nije obeležen napetošću horizonta očekivanja, a sve vreme održava pažnju upravo tom svojom narativnom harizmom.
Kako je rekao bugarski pisac Gospodinov u svom Prirodnom romanu - za idealan roman potrebna je nit koja povezuje delove; nit shvaćena imaginativno kao komad konca a štivo kao štof. Umeće takvog povezivanja ogleda se najpre u motivu ogledala – učiteljicino ogledalo gde je uvek ’’spopadne blaga drhtavica, pa i strah da će se suočiti sa vlastitim nepoznatim likom’’; to svakako ne važi samo za njen lik. Grad u zrcalu, Dubrovnik za koji je Tin Ujević rekao da je po njegovom ukusu taj grad samo jedna uspomena, mrtav, smešten je u pripovedački obrazac koji vrvi od impresija i autentičnih susreta. Emocionalnost u naraciji je nenametljiva i jasna, doprinosi harizmi kojom nas drži roman.
Autobiografske slike umeju biti odbojne ponekad, jer poništavaju distancu između pisca i pripovedača a samim tim čitaocu može biti nedovoljna avantura saznanje da zapravo sve to nije fikcija već literarni dnevnik pisca. Izgleda da čitalac teži ka fikciji koja liči na stvarnost, a ne obratno, ili aristotelijanski: ka estetski a ne prirodno lepom. Ono što je nesumnjivo Kovačev roman postigao, nazvan mnogo puta i remek-delom, jeste to što je, iako autoreferentan i protkano ličnom emocijom, toliko razgrađen da se ništa ne bi izgubilo i da je pisan u trećem licu. Treće lice, kod Jakobsonovih zapažanja, daje distanciranost, ali sam kostur romana i vrednost kojom raspolaže nije u ličnom proživljavanju pisca. To može biti samo dodatan efekat. Nabujala verbalna kombinatorika prva je stvar koja se uočava. Dijalozi koji se javljaju, kao po zakonu filmskog jezika, sasvim su na mestu, služe gotovo kao fusnota uz prozu. Čitajući Grad u zrcalu zre se ponajpre, kako to dolikuje velikim delima – umeće pisanja. Nemoguće je reći u čemu je tajna i kako se uspeva izneti sopstvena impresija, od detinjstva do starijih godina, a da to ipak nije na nivou impresionističke bolećivosti. Od estetike uvek tražimo pojačavanje svakodnevice, intenzivniji vid života, i zato je teško pretočiti ’prirodno lepo’ u ’estetski lepo’, jer se radi o dve različite kategorije lepoga. Kovač je motive koji su bili dokumentarna realnost preformulisao u književnu. Ono što je Pazolini nazvao ’’unutarnji žar i osećajna rečitost’’ ovde je došlo do izražaja; Grad u zrcalu jeste upravo takvo delo, gde je sve složeno pažljivo, ali nikako ne sterilno. Ako je prizvati stare teoretičare – Bogdan Popović je primetio da je umetnost prava ako li ima osećanja i na to se doda misaonost. Sve u njegovom romanu ima namenu izražavanja života, u meri koja lišava tu biografiju dokumentarne dosade i prikazuje je knjiški, ali bez hiperbolisanja. Pisac upravo izražava a ne opisuje životni tok, kao genealogiju koja se odmotava pred očima čitaoca, iz etape u etapu. Primetno je i da je, u sklopu toga, čak i erotizam daleko od senzualnog, i ’idealizovanog’. Roman je prepušten biografiji, ili biografija je odredila roman.
Mirko Kovač ima specifičnu etikeciju pisca koji punopravno pripada raznim eksjugoslovenskim zemljama. Zaista, pored epizode u vozu gde sreću Muslimana koji pomaže njegovoj majci oko porođaja, ili lutanja po Dubrovniku, on govori i o Beogradu gde je radio u Vodiču za kulturne događaje i pisao kritiku. Markantan je taj pasus gde iznosi razlog zašto je izbačen otuda: jer je streljanje đaka u Kragujevcu iz 1945. godine nazvao ’’groteskni događaj’’, komentarišući tek nastali prvi film o tome.
Napokon, razlog nastanka jednog ovakvog romana, koji predstavlja svojevrsnu krunu na stvaralaštvo ovog pisca, svakako je spisateljski impuls za oblikovanjem, a odakle impulsa –to možemo možda objasniti piščevim citatom: ’’Jer su moje opsesije nešto posve drugo, možda prolaznost, možda smrt, tko zna!’’

Književna geografija, A.Vistonitis, Geopoetika, 2008

2009-03-07T04:32:00.000-08:00

HODOČAŠĆE DO KNJIŽEVNOSTI

Prošle godine pojavila se u Geopoetikinom izdavačkom izboru jedna knjiga koja već po svome naslovu privlači pažnju, posebno kod čitalaca kojima je književnost profesija. Književna geografija, to zvuči sasvim intrigantno a može se očekivati svašta nakon otvaranja korica: od poezije preko teorije književnosti do putopisa.
Zaista, u pitanju je knjiga sastavljena od beležaka sa putovanja, ali književno poentiranih i sa posebnim osvrtom na one pojave koje su obeležile kulturu tih gradova.
Anastasis Vistonitis je kolumnista atinske Vime, poznatog nedeljnika, u kome je članke pisao u rubrici pod nazivom ’’Književna geografija’’ a potom ih objavio sabrane u jednoj knjizi. On u u lapidarnom predgovoru objašnjava motive zašto je pisao i naglašava da knjiga nije autobiografska. Jednom rečenicom je sažeo glavnu poentu pisanja ovakvog putopisa: svaka poseta nije jednostavno prolaženje.
Putovanje sa čitaocima otpočinje Venecijom a završava se Berlinom. Ističe da nije važno zašto baš tako počinje svoju pripovest književnih putovanja. Očito nije važno ni što se završava Berlinom, i možda bi bilo logičnije da to bude Amsterdam- ’’severna Venecija’’, no autor sprovodi čitaoce po svim tim mestima na izuzetno primamljiv način. Ono što daje oštru, poetsku draž njegovom putopisu jeste to osvrtanje na istorijske pojedinosti, mešanje književne i društvene istorije poneki dijalog, najčešće od dva reda, vrlo efektno postavljen ali koji ne deluje usiljeno i kao da pretenduje da ubedi čitaoca. Svakome gradu daje gotovo isti prostor, i iznosi ga sa istom emocijom prema opsivanju.
Ovakva zbirka tekstova mogla je lako biti zbirka priča a od nje je deli jedna vrlo suptilna nit usložnjavanja i razvijanja nekih pojednosti. Nezavisno od toga, njegovi tekstovi su ispunjeni živim slikama i odistinski približavaju sva ta mesta, ali ne populistički već upravo okrenuto ka publici koja je zainteresovana za detalj i književnu prošlost i sadašnjost.
Tako ćemo u njegovim zapisima koji nisu duži od stranice i po saznati da je Odesa najsovjetskiji grad, da je Rim (tj. Roma) anagram od Amor, da je Hamsun izokrenuo Šelijevu izjavu ’’Svi smo mi Grci’’ u ’’Svi smo mi Nemcu’’ ili da Kaljingrad nikada nije posetio čovek po kome je grad dobio ime.
Odlomak o Beogradu čini se da je na čudan način tamniji. Primećuje se neprekidna svest o Nato bombardovanju, koje se zbilo 1999., i iako je poznato da je Beograd živeo i pre te godine, nema o tome mnogo pomena. Čudesno, ali ne treba možda previše ni zamerati autoru, ukoliko pođemo od toga da je sve stvar impresionističkog doživljaja. Priča o Beogradu počinje vrlo neslavno, Le Korbizjeovim citatom da je to najružniji grad sagrađen na najlepšem mestu. Ceo tok odiše pomalo politizovanim ambijentom, a spominje se i zajednički ’prajezik’ – srpskohrvatski. U jednom trenutku nameće se utisak da su srpski savremeni pesnici zapravo mrtvi, no to je u sklopu skladne tamne priče, za koju se ne može reći da je negativna, već je jednostavno – Beograd grad koji je drukčije doživljen.. Kako je to moguće i koliko je to realno, ostaje kao pitanje za autora i čitaoce.
Putopisi koji se ističu su pre svega oni posvećeni Rusiji, odnosno Dostojevskom, Čehovu i Tolstoju; potom kijevski gde je Bulgakovljeva kuća, Prag i Kafka, Trst i njegova dugogodišnja nepripadnost ni Jugoslaviji ni Italiji, Amesterdam, Dan mrtvih u Meksiko sitiju, Madrid, i na kraju Devin, u kome ispisuje omaž Rilkeu. Svaka od ovih beležaka zaslužuje punu pažnju, jer je svaka pisana sa punom pažnjom i autorova želja da približi te gradove suštinski, ne samo fizički i frazerski, je vrlo uočljiva.
’’Shvatam da je svaki istorijski period istovremeno jedno okruženje a svako okruženje jedno neopisivo sećanje’’, kaže on, a čitaoci zbog mnogo čega mogu reći da je jedna ovakva knjiga bila neophodna i da je osvežila scenu svojom veštinom da kaže mnogo kroz pitak i neobavezan stil. Neophodna i čitljiva knjiga, to je verovatno najlaskavije što jedan pisac želi da čuje.

Hamam Balkanija, V. Bajac, Arhipelag, 2008

2009-03-07T04:30:00.000-08:00

ROMANI I DRUGE TURSKE HRONIKE

Geopoetika je ne tako davno pokrenula ediciju proze Balkan-ekspres, sa ciljem da se promoviše i otkriva balkanski književni multikolorit. Zaista, jedna takva edicija rasvetljava jedan drugačiji Balkan, suprotan stereotipnom političkom mraku i predrasudama. Estetika je nepotkupljiva reklamom, moguće je samo na kratko zavarati tragove i prefarbati fasade, kao što je to čest slučaj. Književna scena često je književna pink estrada gde se raznim komercijalističkim sredstvima pokušava doseći vrednost. To je upravo Bajac izrazio jednom rečenicom u svom najnovijem romanu Hamam Balkanija:’’Mesto prvog može zaista biti najbolje mesto, ali to nipošto ne znači da je i mesto najboljeg’’. Nagrada Balkanika zaslužno dobijena, kao i nagrada za najboljeg izdavača u 2008. godini, potvrđuju i formalno duhovni napor koji ovaj pisac, i izdavač, ulaže i sve zarad književnosti i intelektualne elite. Edicija Balkan-espres ili neke druge istorijske edicije IK Geopoetika, na čelu sa remek-delom lingvističke nauke, Carstvima reči Nikolasa Ostlera, sve su to izuzetne instance koje našem čitaocu nude estetsku percepciju.
Bajčev roman se svojom tematikom i ciljem uklapa u balkansku edicju, iako je objavljen u Arhipelagu. Naprosto, radnja se odvija Balkanom, i u Balkanu - rekonstrukcijom istorije i povezivanjem sa sadašnjim svetom, u srži balkanske gungule osvajanja, turkofonih mirisa i patinjavih ostataka. Hamam Balkanija donosi i mešavinu pisama: naslov i ime autora ispisani su na latinici i ćirilici, redosled je nevažan, ali je simbolika te dvojnost jasna. Pismo je previše česta današnja polemika, a poistovećivanje naroda i pisma gotovo slogan. Primitivističke težnje ka rascepljivanju svega mogućeg, počev od istorije, jezika, pisma i ka plemenskoj opčinjenosti sobom ustalasane su ovom mešavinom. Poglavlja romana nazivaju se po slovima azbuke i abecede, a pisana su naizmenice –jedno latinički a drugo ćirilički.
Motiv romana zanimljiv je na način da objedinjava autobiografske elemente sa pričom koja nije ni blizu autobiografiji, niti sećanjima ikakvim; to je priča koja se zbivala van naših poimanja, saga o Mehmed-paši Sokoloviću i drugim poturčenim Slovenima, o ličnoj ali njihovoj ličnoj istoriji. Spočetka spominje Andrića, nadovezuje se na njegove pedantne opsesije baš tom istorijom, na ćupriju na Drini gde se mora čitati između redova jer sama po sebi ništa ne predstavlja a knjiga kojom je jugoslovensku knjževnost nagrađena Nobelom za 1961. godinu, je jedan apsolutni roman o mostu, i sasvim zaokružena istina o estetici. Bajac se ne slučajno vraća baš na taj most, na taj roman i tog pisca, jer je impresija koju daje Andrić koliko literarna toliko i faktografska. Bajčev roman, pak, možemo pre posmatrati kao skup izvrstne građe, godina, zapažanja, događaja, nego kao koherentnu proznu celinu. Svakako da je ova knjiga koherentna u smislu suvislosti, ali i sam njen naslov relativizuje njen romanesknu prirodu. Podnaslov je Roman i druge priče, čime i pisac ukazuje na to ’drugo’ u samom romanu, upravo na priče. Naime, poglavlja su koncipirana tako da se smenjuju priče iz Otomanske imperije sa pričama iz sadašnjosti. Ta sadašnjost jeste autobiografski potkovana, i počinje najpre sasvim snažnim razlogom za pisanje ove knjige: ’’Pronašao sam nesumnjive dokaze da je Mehmed-paša u Beogradu negde oko 1575. godine podigao još naširoko čuveni karavan-saraj i bezistan pod temeljima kuće u kojoj ja i danas živim!’’ To se sve zbilo u ulici Cara Dušana, na današnjem Dorćolu. Pisac nije mogao izbeći da ne spomene i sam taj naziv, Dort-jol, i sa punim razlogom jer je, kako smo čitali i u knjizi Svetlane Velmar-Janković, Dorćol pravcata istorijsko-kulturna riznica. Posebno treba istaći razgovore sa turskim nobelovcem Orhanom Pamukom, koji se i sam bavio turskom istorijom zbog svojih romana, a delom dotakao i temu Mehmed-paše Sokolovića. Hamam Balkanija mogao je lako prerasti u Razgovore sa Orhanom Pamukom, zbog intenziteta svih tih ispisanih rečenica, Pamukove angažovanosti i obilja podataka koje čitamo. Omaž Mehmedu-paši opravdan je, i o njemu je pisano i ranije, ali način na koji je to učinjeno jedinstven je u Bajčevoj knjizi. Hronika zbivanja, lirskih i epskih, na koju su Pamukova znanja došla kao zapisi na marginama, a Bajčeva kao apendiks, pruža čitaocu uvid u prošlost koja nam je i bliska i nepoznata. Današnji Dorćol sam po sebi predstavlja jednu vedutu vremena koje retko ko poznaje na način koji Bajac želi prikazati. Kod Svetlane Velmar-Janković čitamo o Dušanovoj ulici, sa sličnim ciljem kao Bajčevim, ali sa drugojačijom obradom motiva. Spisateljka želi ukazati i načeti neke detalje koji vise u vazduhu i o kojima žitelji Beograda, a ni Dorćola, najčešće ne znaju. To su detalji vezani za istorijsko, za magiju prostora i značenje koju prošlost treba imati za sadašnje sagledavanje. U Dušanovoj ulici počinje i Hamam Balkanija, pod temeljima piščeve kuće. Čitajući štivo nastalo inspirisano tom istorijskom slučajnosti (a i pisac se pita je li to slučajno!), mi stičemo veći utisak o značaju istorije Dorćola i ta istorija biva proširena na biografiju čuvenog zadužbinara. Faktografija koju nudi pisac filološki je vrednija od same literarizacije. Sam literarni deo iznet je u prozi prožetom dugim dijalozima, što svakako efektno deluje na čitaočevu svest.
Saga o tursko-srpskom veziru motivisana je i činjenicom da je on, neuobičajno za danak u krvi, odveden kao punoletan a ne kao dete. Nameće se pitanje o njegovoj istinskoj unutarnjoj sudbini i upravo je to pitanje književno podsticajno.

Otkačene priče Latinske Amerike, Geopoetika, 2008

2009-03-07T04:29:00.000-08:00

KONTINENT ZAKAČEN ZA OKEAN

Latinska Amerika se obično poistovećuje sa hispanskom, što je razumljivo s obzirom na to da tamo samo jedna zemlja pripada portugalskom, tj. nehispanskom jezičkom području. Zato u teoriji književnosti figuriše termi hispanoamerički, a ne latinoamerički roman. Odlike ovog žanra prevashodno su fantastičke, magijskorealistične i neodoljivo asociraju na velikane književnog sveta, poput Markesa, Borhesa, Fuentesa, Kortasar, itd. Brazil je u ovom kontekstu inferioran, za razliku od geografskih razmera koje zauzima. Kada čitamo gorepomenute pisce, nailazimo na brojne raznolikosti među njima. Svakako, kvalitet je postignut, i priznat, a na čitalačkom ukusu je da li će odabrati fantastiku ili ne. Činjenica je i da u hispano romanu nema prevelikog izbora: ili je taj žanr blizak, ili nije blizak čitaocu. Geopoetika je ove godine objavila knjigu pripovedaka Otkačene priče Latinske Amerike, koja–prema rečima priređivača Branka Anđića- nije antologijski izbor, već naprosto izbor iz prebogate prozne građe toga podneblja.
Međutim, u predgovoru knjige postavljene su neke diskutabilne, ili nedovoljno ubedljive, teze o prednostima te književnosti. Njeni izuzetni kvaliteti povezani su sa njenom neopterećenošću tradicijom. Prema mišljenju priređivača, latinoamerička proza oslobođena je normi, kodeksa i svega drugog što evropska književnost trpi. ’’Evropa kao da je poodavno prestala da sanja i da mašta’’, tako se navodi u predgovoru, i čini se da je to jedna prenaglašena neistina, sem ukoliko imaginativnost ne vezujemo isključivo za bajkovite postupke, kakvi se posebno od 1960. godine primenjuju u hispano tradiciji. Evropa svakako ume da sanja i misli, na drugačiji način, ali je sasvim besmisleno suprostaviti evropsku kreativnost latinoameričkoj. Pokušavajući da otkrijem gde je tajna posebnosti ove zbirke pripovedaka, jedino što je bilo očigledno bila je jasnoća kazivanja, običnost tema i pripovedanje u isečcima. Priče variraju po dužini, od najkraće moguće pod nazivom Dinosaur (koja ima svega jednu r ečenicu, što je pretenciozno svrstava u najkraću pripovetku iako može biti bilo šta) do petnaest stranica. Ako pogledamo unazad, romani Terra nostra i Cambio de piel Karlosa Fuentesa izuzetni je po svome spoju indijanske baštine i evropske istorije. Indijanska kultura nudi veliki potencijal, riznicu motiva, za razgrađivanje i razvijanje u nove, još ne viđene i ne čitane celine. Postoji podatak da je Karpentijer 1943. na Haitima video da je magija (lo maravilloso, tj. magijski pravac u pisanju) jednaka stvarnosti, a kasnije je i sam pisao da je Latinska Amerika neistrošeni izvor mitologije.
Roman je krunisan kao potpuna književna vrsta verovatno upravo zbog svoje mogućnosti da prikaže praktično paralelnu stvarnost, što pripovetka može ali samo pod nekim naročitim uslovima. Ima pripovedača koji prave čitave mikrokosmose, poput Babelja, Hakslija, Kafke ili Andrića. Vredno je spomenuti u tom kontekstu i zbirku Antologija jevrejskih pripovedaka koju je priredio David Albahari (1998), a u kojoj je zastupljena i jedna argentinska autorka koju nalazimo i u Otkačenim pričama Latinske Amerike. Koliko je pisac vešt da nas uveri u to da je njegova priča zaokružena i primamljiva ne može se zauzdati nekakvim pravilima. Čitajući Otkačene priče ne nailazi se ni na šta što je do sada toliko nepoznato da bi izazvalo eksploziju (za)čuđenja, ili da bi se reklo da je u pitanju jedna velika knjiga, i velika proza, kao što u istoriji književnosti postoje slučajevi takve ingenioznosti. Neko bi sada ovom komentaru prigovorio da to čuđenje zapravo i nije važno i da je svaki bunt, sve što je suprotno tome ’’manirizmu’’ bolje i spontanije.
Ipak, ukoliko u književnosti tražimo ostranjenije, ukoliko nam je trancedencija ipak potrebna, a ne sivo i zamorno posmatranje niske realnosti (što nije sinonima za realnost), nije izvesno da će ova knjiga zadovoljiti naš ukus. Fantastika koja se vezuje sa hispano stvaralaštvo i koja je odista principijalni kvalitet pisane misli toga sveta ovde nije izašla na videlo: kratko rečen o, pripovetke nisu fantastičke, već ’’objektivističke’’. Ako je u Latinskoj Americi, u tome rasulu zakona i prirode, civilizacije i anticivilizacije, kulture i neobrazovanosti, išta moglo biti dovedeno u visine velike estetske poruke – to je bila fantastika, a Vargas Ljosa je to sasvim opisao rekavši da su sve te vizije koje daje magijski realizam: verzije Latinske Amerike. Kaže se i da je zahvaljujući Markesu, i kroz Markesov roman Sto godina samoće, ovaj kontinent ispripovedao svoju sopstvenu Bibliju. U toj fantastici ima nekog glanca, to može biti prečica ka istini, kako je naslovljen jedan rad o Markesu(Atajos de la verdad). To je jezik metaforike.
Na poleđini Otkačenih priča piše da su dobile takav naziv zbog svoje otklona od pravila, zbog toga što ’’slobodne.’’ Jesu slobodne u smislu tematike, ali to ne mora značiti garanciju književne istine. Slobodno može značiti i lišeno harmonije, ili sklepano, a izbegavanje tradicije sasvim sigurno nosi više ravno ili jednolično značenje, nego upadljivo. Vrlo je simptomatično neprepoznavanje autora; pročitate priču i shvatite da ju je mogao napisati bilo ko, jer nema osobeno obeležje, liči na priču iza i priču posle nje, iako se prividno tematski razlikuju –jer su slobodne (?). Pitak tok koji ova proza ima može dati utisak prijatnog prelaženja sa priče na priču. Neke od njih su zaista uspele, i to uglavnom one u kojima nalazimo jezičke obrte oko kojih se priča gradi, poput Tarmiti, Privremena uredba za poslednje dane, Pulzija, pa i Muzikalna stvorenja gde je data jedna zanimljiva ironija, ili Osveta u kojoj se oseća unutarnji ambijent junaka. Priča Izdržljivost, autora iz Dominikanske republike, privlači pažnju jer je svojom dužinom uspela da iznese jedan gotovo topički motiv –razgrađivanjem, proširivanjem i na kraju intonira sve to finom sentimentalnošću. Zašto žene pišu bolje od muškaraca je priča autorke Ane Marije Šua, koja je poznata po romanu Knjiga sećanja gde obrađuje istorijat jedne jevrejske porodice u Argentini. Naslov njene priče asocira na feminizam, ali nije tako, što je svakako pozitivno, i čini se da pokušava da objasni problem ženskog pisma, a ne pisanja žena. Kuća gospođe Ortman drži čitaoca svojom poetskom tenzijom, a Božanski sklad najviše podseća na evropejsku tradiciju.
Neke su blede i kao već napisane negde, kao Pogled ispod oka, Ovlaš 3, Fokner, Samo malo u obraz, Savršeno udata žena, a neke pak previše tendenciozne tako da deluje kao da junaci viču i skreću pažnju na sebe psovkama. Bizarni motivi poput toaleta ili seksualnih detalja odslikavaju više jedan ogoljeno formalistički pristup književnosti nego književnu virtuoznost (ali virtuoznost je odlika evropski okovane književnosti, zar ne?). Priča Kopromantija neumorna je u bizarnosti te vrste, sa motivom toaleta, dok je za ovu drugu reprezentativna priča Ništa ljubav. Bugarski pisac Georgi Gospodinov je u Prirodnom romanu, koji je takođe objavila Geopoetika, govorio na bizaran način, ali uz digresije koje su sasvim opravdale to šegačenje sa nekim ustaljenim vrednostima. Priča Stand-up comedy je takođe jedan egzemplar za fenomen vulgarnosti kao vrhunskog književnog doživljaja. Po broju priča koje imaju iskru kvaliteta, ili ih jednostavno krasi umetnička ostvarenost, reklo bi se da je knjiga prevagnula epitet ’loša’ ili ’nepotrebna’, ali to dalje ne uverava u njenu izuzetnost.
Ono što ostaje kao pitanje jeste u čemu je njena latinoamerička prednost spram evropske nazadnosti? Koliko je opravdala famu o posebnoj književnosti Novog Sveta koji se gradira kao svežiji od Starog? Pregršt pitanja ostaje, no uvek možemo biti samo neutralni posmatrači, ili čitaoci, i konstatovati da smo upravo zatvorili korice još jednog zbornika književnosti sveta koji je za nas egzotičan, i samim tim već intrigantan. Kako je to na Haitima magija jednaka stvarnosti, kako se obred toliko živo zadržao, koliko je takva civilizacija neiskvarena ostala spram naše progresivne, koliko tradicija nije ’’uprljala’’ misao tamošnjih ljudi, ali i koliko je to sve zaista važno, ili bolje od onoga što se neguje preko okeana.

Carstva reči (jezička istorija sveta) Nikolas Osteler, Geopoetika, 2008

2009-03-07T04:28:00.000-08:00

ROMAN O ISTORIJI LINGVISTIKE

Svakako da je ovo aluzija na Gorderov roman o istoriji filozofije koji je svojevremeno bio izuzetna inovacija. Inovacija i njen efekat bili su u tome što su postulati poznatih filozofa i osnovni filozofski pojmovi bili izneseni kroz književne situacije. Tako je bilo prohodnije ući u svet koji ponekad deluje suvoparno i užestručno. Gordner je, kao profesor i pisac, ostvario svoju ideju približavanja filozofije, a verovatno su se mnogi jezički znalci koji uživaju u književnosti zapitali hoće li se pojaviti jedan roman i o istoriji lingvistike.
Pisati o nauci na način koji je dostupan i onima koji ne ’govore’ jezikom stručnog rada čini se kao najbolji da se naučna znanja promovišu u jednom širem obimu. Elitna publika će uvek tražiti onu knjigu nad kojom će moći da kaže već poslovičnu istinu o moći knjige, i o njenoj specifičnoj i unikatnoj funkciji koju ima u našem mentalnom životu.
Sa ovogodišnjeg međunarodnog sajma knjiga u Beogradu kao izdavač godine izašla je Geopoetika. Ovo priznanje nameće očekivanje nečeg što bi opravdalo ovakav prestiž u odnosu na druge, zapažene, izdavače. To se i dogodilo.
Knjiga Carstva reči Nikolasa Ostlera sasvim je dovoljan izbor za čitaoca koji je odlučio potražiti razlog zašto je baš Geopoetika ovogodišnji laureat. Ostlerovo delo nije beletristika, niti je podnaslov ’’roman o istoriji lingvistike’’, ali je materijal koji nudi jedna neverovatna, duboka i opširno ispričana priča o ovoj nauci (u predgovoru knjiga je nazvana lingvističkom pričom iz Hiljadu i jedne noći), prateći je kroz svetsku istoriju. Njen podnaslov i glasi tako -’’jezička istorija sveta’’. Sa tom etiketom knjiga je već spočetka intrigantna svim čitaocima koji se žele informisati o lingvističkoj slici sveta, a da bi tema bila još intrigantnija – autor je tu sliku postavio u dijhronu perspektivu i nudi mnogobrojne društvenoistorijske podatke o zajednicama koje opisuje.
Autor objašnjava da jezička istorija sveta govori mnogo više o stvarnih uticajima seoba naroda i promenama koje su ih zadesile; i ona otkriva sakrivenu ispreplitanos kulturnih odnosa, s jedne strane, i politike sile i ekonomskog makijavelizma, s druge strane.
Ovo objašnjenje je dovoljno snažno da podstkne znatiželjne – jer knjiga Nikolasa Ostlera je gigantska sinteza znanja iz humanističkih oblasti, pre svega istorije i sociolingvistike.
Delo je podeljeno u četiri dela: Karakteristike jezičke istorije, Jezici se šire kopnom, Jezici se šire morem i Jezici danas i sutra.
Autor u uvodu, i u epilogu knjige, raspravlja o pitanjima dijahrone sociolingvistike, odnosno –kako on to naziva- jezičke dinamike, razrađuje Vitgenštajnove opaske o jeziku ilustrujući susret astečkog Montezume i konkvistadora Kortesa 1519. godine u Meksiko Sitiju (tj. Tenočtitlanu), navodi neobične detalje o razlikama između nahuatla i španskog jezika, i zaranja u temu šta je potebno da jezik bude prepoznat kao svetski. Tu nailazimo na stavove lingviste Firta koji je nadmoć jednog jezika nad drugim formulisao kao: svetske sile stvaraju svetske jezike, no Ostler kao razlog nadmoći vidi jezičku harizmu pre nego jezički prestiž, i oprezan je u oštrom zaključivanju ostavlja prostora raznim kulturnim faktorima. Knjigu nastavlja sa sumerskim (Sumerski –prvi klasični jezik) i akadskim jezikom, zatim feničkim, odlomcima o punskom jeziku iz Plautovih dela (što je redak pisani trag ovog jezika), aramejskim koji je bio jezik Persijskog carstva, egipatskim i kineskim, sanskrtom i grčkim –i njihovim različitim putevima širenja uprkos velikoj duhovnosti stvaranoj na oba jezika, a potom govori i o Rimljanima, Germanima, Slovenima i Keltima. U ovom poglavlju saznajemo da se baskijski smatra starijim jezikom od indoevropskih, ali i jezikom kojim su govorili Akvitanci u jugozapadnoj Galiji i Viskoni, da su Kelti u našoj regiji sasvim moguće živeli duže nego u Zapadnoj Evropi a neki oblik galskog se govorio na tlu današnje Srbije i Hrvatske, da se Velšani na osnovu DNK uzoraka razlikuju genetski od drugog stanovništva centralne Britanije, i slične zanimljivosti. Autor, dakle, problem širenja jezika posmatra sa aspekta kulture, a ne samo materijalne moći. Grčki je u Rimu smatran za jezik kulture iako je Rim osvojio Grčku, dok je latinski – iako jezik moćne imperije negde prihvaćen (kod neobrazovanih žitelja Iberije) a negde odbijen (arapski krajevi). Španski jezik prihvaćen je u Latinskoj Americi, ali su indijanski jezici (poput nahuatla ili kečue) ostali da žive kao čak emocionalno elitni, te u tom smislu i kulturno važniji jezici. U trećem poglavlju bavi se latinskim jezikom –i razlozima zašto je prestao biti lingva franka kulture, ali i o načinu na koji je zajednica govornika latinskog jezika (odnosno, romanskih idioma) opstala. Čitamo o potiskivanju indijanskih jezika u Americi, detaljan opis Kolumbovih situacija tamo, o čitavoj hispanizaciji kontinenta, i dalje nastavlja na portugalska osvajanja i spev Luzitanci, o frankofoniji, i dolazi do ruskog jezika i njegove specifične sudbine među svetskim jezicima. Ruski jezik se nije širio kao engleski, španski, portugalski ili francuski –preko pomorskih ekspedicija već najpre preko vojnih zauzimanja kopna, preko kozaka a ne misionara. Autor napokon, na kraju trećeg poglavlja, daje i celokupan pregled istorije engleskog jezika. U četvrtom poglavlju zadovoljstvo će naći oni koje zanimaju sociolingvistička pitanja o budućnosti jezika: o prvih 20 na rang listi, kao i o razlozima zašto se neki jezici uče lakše i sl.
Ono što daje posebnu vrednost ovoj kapitalnoj knjizi jeste njen enciklopedijski karakter i pristupačnost stila. Iako je za neke lekseme potrebno konsultovati rečnik lingvističkih termina, to se događa ipak u onim situacijama gde je neko pitanje, ili pojam, nemoguće svesti na svakodnevni jezik. Ostlerova erudicija oseća se vrlo lako a nudi pred čitaoca jedan spektar koji se retko nalazi na jednom mestu, prilaže blokove tekstova pisanih na originalnim pismima (sa latiničkom transkripcijom pored njih), a sve događaje važne za jezičku istoriju potkrepljuje primerima iz dokumenata, kao što je slučaj npr. sa Zakletvama iz Strazbura, gde se protofrancuski upoređuje sa latinskim. Čitaocu su svi problemi koje iznosi više nego jasni, uprkos tome što se radi o velikim, i često prekretnim, društvenim fenomenima.
Carstvima reči Geopoetika je još jednom dokazala bogatu prevodilačku praksu a uživaoci opšte kulture dobili još jedno raritetno štivo, sa svih svojih 700 stranica posvećenim samo jezičkoistorijskoj faktografiji, a stari filološki panteizam glasi: jezik je bogova dar.

San o ljubavi i smrti, F. David, Laguna, 2007

2009-03-07T04:23:00.000-08:00

HAGADA O STVARNOSTI

Iz prve nam ovaj roman ostavlja utisak prejake intertekstualnosti. Šta donosi drugo, i svako sledeće, čitanje?

David nam nudi polifonu stvarnost koja nije realistički predvidljiva, a ni fantastička u domenu fantastičke književnosti. Nailazimo na double coding i u temi i u formi. U temi je kodirana priča - s jedne strane zaumna a sa druge simbolička, a u formi: roman može odati utisak malog zbornika različitih filozofija, pisan do pola vezano a od pola digresivno i fragmentarno. Kritičari ističu kabalistički misticizam. Sam autor je govoreći o svojim estetičkim izvorima za ovaj roman spomenuo jidiš književnost i hasidske priče. Međutim, to nema presudan uticaj za književno razumevanje jer ’’San o ljubavi i smrti’’ ima svoju osobenu panreligioznost koja ga izdvaja od eventualnih i evidentnih izvora.

U prvom delu pratimo život rabinovog sina Jakova. Ime je dobio po starozavetnom Jakovu, koji je posle ’’rvanja sa Bogom’’ dobio ime Izrael (Izrailj). To ime u biblijskoj i univerzalnoj simbolici ima jako mesto. Načini kojima možemo doći do nje su mnogobrojni, a jedan od njih je: Izrael mora svuda da pođe, svuda da stigne, jer ga u svakom kutku sveta čeka po iskra Š’hine. Tako Isak Lurija, veliki učitelj kabale, objašnjava jevrejski galut (dijasporu) a celo njegovo učenje bilo je kao religijski odgovor na progon Jevreja iz Španije u 15.veku. I David uzima Lurijin mit o iskupljenju grehova. To je vrlo važan momenat jer ćemo u drugom delu romana videti kako se taj greh odrazio na istorijske događaje vezane za Jevreje.

Tematika jeste jevrejska ali samo nominalno. Tematika koja tretira nadnaravno, mistiku i ludilo, sama po sebi je delikatna jer je tu tanka granica između kiča i književnovrednog. David je prevagao te dve strane i ostavio nam roman koji nas ne ubeđuje u čuda, već ih pripoveda kao sastavni deo uobičajnog življenja. Dok čitamo osećamo duh starovremenog ali ne izrabljenog ili već čitanog. Leksika koju koristi na primer u delu Prepisivač Tore ima zvuk onostranog, utoliko pre što koristi aoriste. Tu nalazimo tipičn e stilski markirane reči (pošast, čudotvorac, krasnopisac, arhanđel, volšeban, pali anđeli), što zaista podseća na duhovno štivo.

Roman počinje citatom o razlikama među svetovima:’’Ispod zemlje se nalazi svet koji je isti kao i nad zemljom (...) Samo jednog tamo nema. Nema visokog neba iz koga bi trebalo da sevaju plamene munje, otkuda bi trebalo da sija sunce..’’ Podtekst ovog odlomka uvodi nas u priču o ovom svetu i njegovim varijetetima, jer taj svet nije monotono homogen već naprotiv, ali je pitanje na koji način ga otkrivamo.’’Zašto je Gospod načinio tako komplikovan svet, u kojem postoji više dimenzija: prošlost, sadašnjost i budućnost’’, pita se rabin. U starohebrejskom jeziku postoji ’večiti prezent’, odnosno nema morfološke razlike među vremenima. Tumači Biblije tvrde da je to simbolička svevremenska dimenzija.

Iako autor kaže da roman ima samo priču a ne i poruku, čitaoci će shvatiti gde se krije njegova suptilna pretenzija da nam ipak saopšti nešto što nije tek puko slaganje događaja. Za Davida je dramaturgija jedna totalna disciplina koja podrazumeva poznavanje mnogih drugih. Primećuje se da je i književnost jedna takva, totalna, disciplina, a u njoj se to poznavanje širih okvira naziva intertekstualnost. Ta intertekstualna draž prikazuje se najpre u Kratkom romanu o ljubavi, gde imamo pozivanje na kabalu, i sentenciozne upade koji opet potiču ili iz Zohara (’’Ljubav je jaka kao smrt’’) ili iz univerzalnog shvatanja ljubavi kao mističkog iskustva. Nailazimo i na ontološka pitanja kao što su harmonija u svetu,dokazi o postojanju Boga, estetičke dileme (’’zar ružnoća i zlo nisu takođe od Boga?’’, a uzgred, Leon Jevrejin je u 16. veku mislio baš tako - da je dobro ono što je lepo, a ne obratno kao po platonovskoj etici lepote), refleksije o stvaranju sveta..Davidov junak pominje da su negdašnji talmudisti oprezno koristili jezik, jer se pogreškama u jeziku remeti ravnoteža. Mirjana Novaković u romanu Strah i njegov sluga postavlja sličnu zamku: svet je nastao jezikom i svako izvrtanje ga uništava. David ov junak konstatuje ravnotežu ali se pita ima li u njoj neke zakonitosti. I Albahari u Pijavicama govori o haosu ’’koji nije lišen reda ali je taj red toliko zamršen da i pored najbolje volje ne možemo da ga shvatimo kao red’’. To je stav koji ne izlazi strogo iz judaizma i nanova nas odvlači na panteističku stranu.. Nataša Polovina citira ‘’smisao nije u onome što je jasno, očito i shvatljivo nego u skrivenom’’, i postavlja pitanje da li nas to pisac poziva da se bavimo onim neočiglednim.

Prvi deo knjige ima sakralnu atmosferu: i ekspresivna leksika ali i situacije poput putovanja pod naročitim okolnostima, sa naročitim saputnicima, i napokon -Jakovljevo inicijacijsko venčanje sa mrtvom Rokele. Venčanje je u ovom slučaju neophodno,mitski dug, jer je, kako se kaže, ‘’neostvarena ljubav ravna je strašnom prokletsvu’’. Inače, u kabali obed i seksualni čin predstavljaju gotovo obredne radnje.

U drugom delu, Kratkom romanu o umiranju, pred nama je drukčija stvarnost i samim tim - drukčiji jezik. Počinje citatom iz Volterovog Kandida, što je već nagoveštaj ‘profanijeg’. Volter ne ume da smesti zlo u Lajbnicov optimizam i zato je Panglos tako karikiran. No, Kratak roman o umiranju je roman o zlu i baš zato je Volterova sumnja dobrodošla. Pisan je na mahove dokumentarno, ali ta faktografija ima svoju funkciju u književnom. Srećemo autistično dečaka koji je samim tim čudan okolini, neadaptibilan, i koji polifoniju romana doslovice etimološki sprovodi: njegov život praćen je unutarnjim glasom koji ga vodi i koji je posebno bitan u izgradnji ovog lika. Dečak je od malena znao napamet 5 dela, i to: Spinozinu Etiku, Zohar, Knjigu o Jovu, Pesmu nad pesmama i Lekha dodi. Svako od njih je nosilac određene simbolike. Zohar i kabala, Spinoza koji je bio isključen iz jevrejske zajednice kao jeretik, pravednik Jov, Pesma nad pesmama koja je bila diskutabilna da li da se unese u biblijski korpus, i Lekha dodi, pesma koja se peva za Šabat. Dečak se javlja u ich-formi, gde kaže da ne ume izraziti svoje emocije i zato želi da vrišti. To je svakako simbol nečeg višeg od fonetske reakcije. Glas je zatočen u dečaku, ali i on u glasu,i u tome je tragika. Shizofreniju je pisac uneo kao ne toliko medicinski koliko nadčulni motiv. Posmatrati psihičke poremećaje kao još jednu stvarnost čini se da je to jedna od interpretacija. ‘’Ja sam možda glas Boga’’, kaže glas, i time negira da je egzaktno božji, da je uopšte siguran u svoju prirodu. On je možda glas Boga, ali ne mora biti. Demonologija ima svoje ravnopravno mesto. Otac tog autiste vodi razgovore sa doktorom nacistom i u tome nas pisac odvodi do arijevskog i sumanutog. Razgovor u salonu: moral i zakon jačih, vrlo efektni dijalozi. Strah od blizanaca se spominje na jednom mestu, opet ne slučajno,jer to može imati veze sa Mengeleovim eksperimentima – baš na blizancima. Blizanci su u mitu zastrašujući jer su razbili sklad jedinstva.U dečaku,i kasnije mladiću, Eriku Vajsu je jedinstvo razbijeno rascepom ličnosti, tj. Glasom.
Prikazuje se jeza rata činjenicama i knjiškim detaljima, a sve liči na kontrast nauke i okultnog. Treći rajh je bio obeležen naučnom namerom stvaranja idealne nacije, a naučni argument je glasio: Jevreji su krivi jer vazda prisutni. Postojao je i izum za merenje pisustva Jevreja. Postoji dokument Organizacija Ministarstva kulture III Rajha a Ministarstvo nauke je implicitno bio sam Vermaht?
Epizoda Brod ludaka dolazi kao ilustracija celog drugog romana. Duševni bolesnici na brodu, i lucidno pitanje ‘’šta su oni, nenormalni, mogli da znaju o odnosima u svetu normalnih, o ratovima...?’’ Bogojavljenska noć, Erik- padavičar kao iz biblijskih parabola, požar na brodu, molitve, to je situacija u kojoj je došao kraj romanu, ali ono što nije završeno jeste taj drugačiji svet, jer Erikov Glas je ostao kao izdvojeni junak.
Ovaj roman je svojom kontemplativnom dinamikom započeo razgovor sa čitaocem. Događaji se nadovezuju i dopunjavaju međusobno. Ratno stradanje prikazuje više fenomen zla i metafizički greh, nego rat. Ovo nije parapsihološki roman jer ne daje odgovore, sa mo pregršt potpitanja o onome što se pod stvarnošću podrazumeva. Davidova kombinatorika liči na Peljevina, u smislu njegovog mešanja humanističkih oblasti i književnog pristupa, i ne dozvoljava jednosmerno tumačenje. Istorija i religija, obično i neobično, mnogo krajeva umesto jednog, i napokon –kao što kaže kabala- ‘’Tu gde stojiš, tu su i svi svetovi’’.

Glečer, Aleksandar Novaković, Dereta, 2007

2009-03-07T04:19:00.000-08:00

CYBER ROMAN

Glečer Aleksandra Novakovića jeste delo autokvalifikovano kao „roman“, sa popriličnim brojem vickastih upadica i deskripcija, i očevidnim karakterom sinopsisa. Poznato je da su mnogi romani ekranizovani, odnosno pretočeni u dramske scenarije, ali obrnuta transformacija, čini se, retko biva uspešno izvedena. Meša Selimović je na račun ekranizovanja Derviša i smrti primetio da je „uzeto najgore iz toga dela – fabula“, a indikativna bi mogla da bude i Tolstojeva izjava povodom neprepričljivosti romana: „Ako bih hteo da kažem rečima sve što sam imao u vidu da izrazim romanom, onda bih morao da napišem isti onaj roman koji sam ranije napisao“. Sinopsis i dramski izraz ne poseduju istovrsnu koherentnost kao roman, i upravo u toj razlici leži problem pretakanja sinopsisa u roman, tačnije, pokušaj da se to učini.
Na adresi www.mojblog.hr otvoren je post o Glečeru, sa vrlo uverljivim komentarom postavljača. On navodi da se radi o romanu koji predstavlja „napola uspeli portret sveopšte oskudice u vremenu izobilja“ i da Novaković „ne uspeva da poentira dubljim, katarzičnijim uvidima u srce tematike, neophodnih za sticanje naklonosti kod zahtevnijih čitalaca. Čini se da je ta odluka plod piščeve namere da dopre do šire publike“. Poslužićemo se blogom kao predloškom za dalju argumentaciju, ali spomenućemo i prikaz Vladimira Arsenića u listu „Danas“ (15-16. mart 2008), pod naslovom „Na tankom ledu stereotipa“, u kome je kritičar povodom Glečera istakao da je tu „vezivno tkivo pripovedanja, bez kojeg nema dobrog romana (...) ostalo tanko, bezbojno, mlako, a samim tim izostala je i šira kontekstualizacija“, okarakterisavši ovu knjigu kao „ljubić“, sa čime se moramo složiti. Glečer uistinu jeste ljubić, i to „srbijanski“, smatra Arsenić, pominjući nacionalne, seksualne i druge stereotipe koje autor ugrađuje u svoj tekst. No, kako se svi ti nedostaci ogledaju u samom romanu?
Možda bismo mogli da opravdamo autora rekavši da nije nužno izneti radnju, i da je, sem actuanta, poznat i koncept personnage junaka. No, uspeli personnage likovi zahtevaju nekakav dublji idejni izgovor i impuls, a Novakovićevi kvazi-personnage junaci uopšte nisu eksponenti idejnih procesa, kontemplacije ili nijansiranog doživljavanja. Personnage koji autor Glečera nudi, naprosto predstavljaju slučajan spoj prolaznika, koji se čak ni u toj uličnoj nasumičnosti ne uklapaju u književne standarde. Brojni dijalozi kao da se direktno preuzeti iz štancerskog korpusa diplomiranih dramaturga-zanatlija, neutralno su asimilovani sa štivom koje je, sa estetičkog stanovišta, vrlo monotono pripovedano. Pokušaj književnog šoka vidan je, čini se, u isticanju vulgarne leksike i svojevrsnom kičastom lascivnom tonu. Iako postmoderna izmiruje populističku i elitističku književnu potrebu, nudeći igrivu ambivalentnost tumačenja, svaki pažljiviji čitalac lako će uvideti da u Glečeru ta vrsta sinteze izostaje. U pitanju je, jednostavno, glečer književnog izraza i tematike, pompa masovnog nauštrb estetički prefinjenije naracije.
Vladimir, glavni junak ove sajber rukoveti, tipski je eksponent sapunskog domašaja. Od besposlenog dramaturga, on postaje direkor firme i mašta o materijalnim stvarima, o lepoj ženi i „deci bakarne kose“, vozeći se tramvajem. U samom početku romana javlja se humoreskna živahnost, ali samo na planu izraza. Sadržina, međutim, odiše neumitnim mirisom lokalnog. Pojavljuju se sporedni likovi „Republika Predgrađe“ ili „Kraljevina Centar“, ljudi koji „u treger majicama peku paprike i razgovaraju o frikovima iz kraja“. Motivski gledano, oni bi možda i mogli biti funkcionalni detalji, no tek su pobrojani inventar koji ne doprinosi estetskoj slici.Drugi problem je i vrsta sentencioznosti kojom je Novakovićev stil prožet. Iako sentencijalnost, sama po sebi, može biti vrlo funkcionalna (neretko su motivisane sentence ono što se najbolje upamti iz dela), kod Novakovića se, pre nego o sentencama, može govoriti o aforizmima („Uvek je bio lenj, samo je za razliku od drugih bio mnogo uspešniji u teranju sebe na rad“). Kao zbirka arforizama, s obzirom da je Novaković i aforističar, ova i slične rečenice imale bi čistije okruženje i smisaonu opravdanost, pošto u Glečeru ne doprinose bitnije funkcionalnoj perspektivi teksta, štaviše, pojavljuju kao čist hir. Takođe, primetna je i doza jeftinog publicističkog stila – „čija ovca, njegova i livada“ – što je komentator na koricama knjige možda prepoznao kao „šarmantni urbani humor“ autora.
Vladimirov status dramskog pisca i intelektualca nigde nije osobeno oličen, kroz čitav tekst on se provlači tek kao ideja i predrasuda, nametljivo se nadovezujući na njegovo trenutno zaposlenje u marketinškoj službi, na njegovu otužnu potenciju koja ne može od jedne očigledno erotomanične devojke da izmami odnos kakav bi želeo, pa on zato radije pristaje na cyber sex chat. Mnogo uspeliji je lik Sare, dotične žene s tajnom iz filma noir-a, što je donekle i očekivano, budući da je naslov romana, u stvari, nadimak koji joj Vladimir daje zbog njene frigidne ljubavi prema njemu („U njenom držanju i pored neformalne atmosfere ima nečeg svečanog, kao da je prvosveštenica davno zabranjenog i zaboravljenog kulta noći. Ponekad zamišlja Vladimira kao Svetog Sebastijana, izbodenog strelama od strane horde varvara koju vodi ona, Sara, prvosveštenica noći“). No, posmatrano u celini, likovi nemaju osobina, što je jedan vrlo upečatljiv detalj u karakterizaciji, ili te osobine nisu valjano prikazane. Oni su svi površna, plošna antropomorfna bića koja razgovaraju, reklo bi se zato i razmišljaju, ali je njihov estetički kapacitet uzan. Nema direktnog uvida u postupke, već se sve svodi na opise.
Stilistike ima, neizbežna je, makar bila ogolela i aforistična, ili novinarski živahna i sinopsijska, dok je naratologija gotovo sasvim zakržljala. Narativno, Novaković komponuje fabulu pobrajanjem, slaganjem scena na scenu, ali ono što je najvažnije u tom nesnalaženju u svetu naracije jeste to što je ovo očito roman radnje, a ne kontemplacije. No, iako je zamišljen kao roman radnje, u Glečeru se ne događa ništa! Dakle, pisac navodi čitaoca da očekuje radnju, ali izneverava njegova očekivanja, tako da na kraju ne dobijamo ni radnju ni kontemplaciju. Konfekcijska svest isuviše ophrvava stilsku sliku teksta i lišava je gotovo poetske funkcije jezika. U čuvenoj Semantici Džona Lajonsa pominje se razlika među pojmovima „bookish“ i „coloquial“; ovde očito, s obzirom da je reč knjiga nameravala biti upotrebljena kao književna knjiga, nailazi na zid kolokvijalnog. Ne kolokvijalnog u smislu upotrebe takve leksike, već upotrebe razgovornog stila u naraciji, koji se meša sa stilom nekakvog traktata. Alternativno i pro-pseudoavangardno, suprotno knjiškom i tendenciozno ka razbijanju „ideala pisanja“, ima svoju nesumnjivu književno-istorijsku ulogu, ali insisitiranje na njenoj daljoj, dekadentnijoj varijanti, na onom književnom u toj književnosti, čini se da je previše pohabano. Originalnije je možda napisati liturgijsku dramu ili roman u stihu. Napisati sinopsis idejno je teže nego dijalogizovati ga; autor Glečera, koji je magistar teatrologije to verovatno zna, iako je poklapanje ideje i rada na ideji rezultiralo neskladom. Nema ideje, a ima rada, ili obratno, ima ideje, ali nema rada. Dijalozi koje koristi jesu živi, ne odudaraju svojom svakidašnjom leksikom od naracije. Oni bi u proznoj formi trebalo da imaju ulogu pojašnjavanja ili bližeg određivanja pripovedanog, no u ovom su slučaju tek asimilovani element i ni po čemu ne odudaraju od celokupnog tona dela. Dijaloška elastičnost nije problematična zbog svoje lagodnosti, već zbog celokupne sieste romana.
Svaka savremenost ima svoj tematsko-idejni potencijal, ali ona bi valjda trebalo da posluži kao okvir za prikazivanje nečega što je više vanvremeno nego li trenutno, a upravo se tu sukobljavamo sa Novakovićevom namerom. To nije ontologija, nije transcedencija, nije estetski užitak. Ne može se reći ni da je Novaković majstor jezika, pa makar ga upotrebio i na vulgaran i rogobatan način, pre bi se mogao nazvati „žonglerom“, svakako ne bez talenta i ne bez verbalne inteligencije. U Glečeru se povremeno ispoljava potencijal za turgescenciju – što nije odlika erotizma, već više pornografije, seksizma – da upotrebimo Arsenićev termin. „Dereta“ je 2001. izdala gotovo zaboravljeni roman Strast Davida Pijadea, koji je svojevremeno bio zabranjen zbog „pornografije“. Koristimo priliku da povežemo ta dva autora: Novaković je pornografičniji i presniji od Pijadea, koji je pisao u doba kada je erotizam u književnosti bio implicitno zabranjen. Isto je važilo i za roman Cambio de piel (Menjanje kože) Karlosa Fuentesa, koji na mahove sadrži vrlo otvorenu erotiku, ali ne u domenu XXX žanra. Novakovićev pokušaj erotizovanja u tekstu potpuno je nedefinisan. Stiče se utisak kao da ti motivi nemaju ni dovoljno naturalističku, ni dovoljno suptilnu ulogu, a nisu ni satirički intonirani, za razliku od, recimo, Leposave Pavla Ćosića. Glečer, dakle, nije satira, a verovatno bi bio uspeliji da je tako. Ozbiljan ton i namera, sa šaljivim kontratempom, ume da zaliči na tragikomediju del arte, posebno u delovima gde preovladava komedijaški humor, kao na primer u podsmevanju „dijalekatskom govoru“ inspektora sa imenom „na narodnu“, Milisavom Kešovićem. Novakovićev debitantski pokušaj ne čini se potpuno zaokružen.
Originalna i nadasve zanimljiva priča, kako stoji na koricama, nudi još jednu zapitanost: o estetskoj kategoriji zanimljivog. Je li zanimljivo, zapravo, isto što i prijatno, u ovom slučaju? O prijatnom znamo da je estetski nečisto. Prijatno u smislu pitkog, kratkog daha, komercijalnog; pa makar tema bila tako „teška“ kao što je alijenacija ljubavnog para u 21. veku. Ili je, umesto zaključka, potrebno konstatovati pad romana kao žanra u srpskoj, ili kako Vladimir Arsenić kaže, srbijanskoj književnosti?

O časopisima i drugim demonima (ne volim Markesa)

2009-03-07T04:16:00.000-08:00

A NA TREĆOJ AGORI...

Kapije grada

Književni magazini nisu uvek verni svojoj etimološkoj sinonimiji sa rečju magacin. Poznato je da u arapskom jeziku ove dve reči , naizgled suprotne po značenju, obe označavaju skladište. Poznato je takođe i da postoji i tzv. proces specijalizovanja značenja, i da se u srpskom jeziku ’magazin’ odredio za časopis a ’magacin’ za robu.
Međutim, postoje magazini koji krše taj specijalizovani kod. Navešću sa velikim zadovoljstvom primer zagrebačkog Zareza koji izlazi na dve nedelje kao glasila koje potpuno opravdava svoju želju da oglašava kulturne događaje, bilo u vidu prevoda ili domaćih, literarnih ili teoretskih, radova. Posebno je važan momenat periodičnosti toga glasila: dve nedelje dakle, što je očevidno mnogo manje nego li dva meseca. Nećemo porediti priloge u Zarezu sa onima u nekom dvomesečniku jer bi poređenje bilo školarski posao u tom slučaju. Podsećalo bi na stručne radove u kojima nema rada već samo pukog pobrajanja nekih pojava, ili sistematisanje stvari koje su već poznate a pri tom ni malo ni intrigantne ni važne čak da bi se o njima pisao stručni rad. Itd. Itb..

Trgovi-ćorsokaci

Časopis ’’Treći trg’’ izlazi od 2004. godine, u Beogradu, najpre kao elektronski list a potom i kao štampane sveske, sa osnovnom zamišlju da proklamuje mlade neafirmisane autore. Okamov mač sa dve oštrice: kako razlučiti lošu književnost od neafirmisane? Svakako da afirmaciju ne donose godine već kvalitetniji rad, i da mladi autor ne mora biti neafirmisan zato što je mlad već zato što je to što stvara nedostojno kriterijuma. Prateći sve brojeve Trećeg trga, koji se uzgred potpuno nadri-urbano piše kao Treći Trg (pogrešan uticaj engleskog prvopisa naslova i omašena percepcija pojma moda), dolazi se do poražavajućeg zaključka o –pored neafirmacije mladih autora – finih nijansi u poimanju ’’pisca’’ i ’’autora’’. Pisac bi spram autora mogao biti svašta: sinonim, hiperonim, antonim u prenesenom značenju; može biti postavljen u odnos deo: celina. Ta celina bi bila nekakva pisana reč, ali esencijalno među piscem i autorom možemo uspostaviti nepremostivu razliku u kvalitetu. Pisac bi bio nešto što operiše u drugačijoj stvarnosti. Pisac nije običan autor, kao što estetski užitak nije običan užitak niti je estetski opažaj ravan svakom opažanju. Autor je, naime, i opšta reč za onoga ko je sačinio neki tekst, i mi ćemo ga nadalje koristiti u tom značenju.
Mladi autori Trećeg trga najčešće su autori bez dalje specifikacije pisac ili eruptivne verbalne pojave ikakve; pisanje je neka vrsta prestižnog hobija, i tako bih objasnila uopšte mogućnost da se dvomesečnik ispuni. Verovatno je da se se tu obavlja i nekakva selekcija, ali nije neverovatno zamisliti biranje manjeg između dva zla, tj. osrednja rada, izbarati tako ono što naginje ka visokom proseku.
To se naročito očituje u poeziji, koju, da bude ridikuloznije, oni prezentuju kao delatnost magova, po zakonima diletantskog nadahnuća- poezija je uvek suština književnosti, verbalno postoji kao interpretirani sadržaj nekog boga u nama i ne da se omeđiti razumom. Valjalo bi spomenuti Kantovo razdvajanje uma i razuma, možda bi to bila nekakva uteha onima koji venu u kopreni sartrovske mučnine ili kamijevske tuđine. Egzistencijalizam, u najnetačnijem obliku, pojmljen kroz slomljenu prizmu individualne ličnosti. Tako stoji i u ’’Postmodernističkoj teoriji književnosti’’, romantizam i opet individualno pevanje o mesečini, kasnije emancipovano u jedan pravac kome je preča emocionalnst od matematske razumnosti. I naravno mesečina nije bila jedina tema o kojoj su pisali i na kojoj su se proslavljali romantičari. I u lingvistici imamo mišljenja koja ističu značaj individulanog, u stilistici je to već presudan detalj, budući da je stil shvaćen kao individualni izraz. O poeziji se dosta govori, previše diže prašina u intervjuima, esejima i javnim debatama (konkretno Trećeg trga), njen delokrug se proširuje na uštrb intelekta i na sreću onih koji pišu onako kako govore (a da to pritom nije ni Vukov ni Adelungov princip), a čitaju ono što sami pišu, uz dodatnu mitologizaciju koliko sopstvenu toliko te delatnosti. Poezija nije profetsko mumlanje, a još manje je kafansko bulažnjenje i ispisivanje onoga što vidimo oko nas. Vršeni su kroz istoriju književnosti razni eksperimenti, dadaizam na primer, ili avangarda koju Pođoli s pravom smatra više sociološkom nego književnoteorijskom pojavom. Tako bi se poezija koju srećemo mogla zaista svrgnuti sa visoke umetničke aktivnosti na dobru temu za socijalna razmatranja. ’’Piva pored kontejnera’’ piše jedan multidisciplinarni autor koga ne želim da imenujem, ili u biografskoj belešci jedne autorke koja ’’traga za zamršenim lavirintom svoje duše’’.
Uočavamo dve krajnosti: socrealizam i tendenciju ka sentimentalnim vikend romanima ili nečemu nalik toj vrsti pompeznog a neosnovanog razmišljanja.
Poezija koju zatičemo u Trgu ima crte egzistencijalističkih problema- ne toliko egzistencije uopšte koliko- reklo bi se- impresija samih autora. Ove godine je u Matici srpskoj, u ediciji Prva knjiga izašla zbirka za koju je kritičar, zadužen da napiše par (pohvalnih) reči o njoj, rekao da ima spoj uličnog i eteričnog, i naveo primer sintagme ’’ringišpil života’’. Ta sintagma je navodno ubola u srž ontologije. Umetnost je dakako prividno objektivna uvek i odraz umetnikove impresije, ali kada je ta impresija neprevedena u izraz, dolazi do čuvene prepirke forme i sadržaja gde forma ima privilegije. Kroče je primetio ’’ružno je neuspeli izraz’’, a mi možemo nastaviti da je u umetnosti ružno ono neestetično. Tako ćemo većinsku, čini se, konfekcijski štancovanu poeziju u Trgu povezati pre sa sadržajem nego sa formom. Drugim rečima, postoji impresija, događaj ili nešto treće, ali izraz je na više načina dezoriginalizovan. Stil je individualni izraz, s tim na umu- može se slobodno primeniti imenicu ’dezoriginalnost’, već viđeno, hrpa mutavih rečenica koje su sklapane tako da teku samo reči, a nema nikakvog značenja. Zaista, tokom čitanja određenih zbirki savremenih autora pojavljuje se problem ’prejake’ metaforizacije, do mere da se napon razlije u gomilu ’’zelenih bezbojnih ideja koje spavaju besno’’ što bi rekao Čomski. Postoje i autori koji pišu deskriptivnu poeziju, tipa ’’imaćemo kuću, da, nas dvoje, malu belu kuću sa narandžastim šalonima, sa šarkama pevajućih tajni’’.
To bi bila treća struja, ali mislim da s obzirom na nulti stepen metaforiičnosti, takve deskripcije lako izažu iz domašaja književnog standarda. Vratimo se na Trg.
Draž prvine nije toliko u prvini, koliko u draži. Prvina nije svako prvo napisano ili objavljeno delo. To je delo koje zavrednjuje estetičarsku pažnju. Vratićemo se po ko zna koji put jedinoj i prvaoj književnoj misli, klasičnom kao izvrstnom, principima koji grade književnu misiju, ostranjenije ili transcendiranje, opažaj drugog reda po Hartmanu, umetničkom delu kao nepreslikanoj stvarnosti ili još bolje- slikanoj u svojim rascvetalijim detaljima. Boja, u tom oslikavanju (je li ovo spuštanje na nivo očiju plavih kao nebo?), ne bi smela biti luksuz već sastavni deo tehnike.
Počećemo od početka. Drugi put počinjemo.
Ne znaju se koreni osnivanja ovog magacina, odnosno magazina. Oni bi možda poljuljkali pozitivistička gledišta, ali larpurlartistički- on je osnovan kao studentski hir koji drže malo stariji studenti neke od književnih grupa (nije isto što i književnost) mada nije finansiran od fakulteta, i nije opredeljen za akademsko. Očito je taj pojam blasfemiziran u krugovima starijih studenata. O našem obrazovnom sistemu moglo bi se tek pisati, najpre zbog nepostojanja graničnog broja godina za studije. Tako dolazi do stvaranja lažnih stručnjaka. Kada se antropologija životinja, ili zoologija ljudi osnuje kao nova naučna oblast, očekivaćemo kreativce koji će prionuti na rad.
Ponekad je to slučaj i sa sociolingvistikom. Sociolozi kulture u svakom slučaju, pre nego književni teoretičari i kritičari, imaju posla kada je jedan ovakav proizvod u pitanju. Šund-stručnjaci koji uređuju i književnost koja je podržana od takvih uređivača može samo da bude...Jednostavna računica. Treći trg je započeo svoj rad gotovo homerskim skandiranjem: Na prvom je Veće mudraca u stalnom zasedanju, na drugom zavedeni Olimp podiže prašinu, pođimo na Treći trg. Aludiranje na antiku je vidno, ali uzevši u obzir dalji kontekst –ostalu poeziju Milana Dobričića (sada verovatno i diplomiranog stručnjaka za književnost), te aluzije su nalik sintetici. Šta je na tom trećem trgu? Možda lažni krznari prodaju čizme koje nemaju đon a koža im je napravljena od kartona.
Plagijat nije samo prepisivanje izraza, on je mnogo više: mrljava kopija ideje, ritma. Kada pređemo sa njegove malenkosti pesnika gore navedenog (izdao je zbirku ’’Dovijanje’’ u sopstvenoj izdavačkoj kući, i samim tim ušao u sveti red pesnika), dolazimo do zaključaka koji su međusobno takođe vrlo slični, negde po senzibilitetu bezlični i goli, a po aksiološkoj skali- ne toliko poodmakli. Pojavi se tu poneka lucida intervalla, kao što sam jednom u nekom zborniku ’’Književnog kluba Rosulja’’ naišla na rečenicu koja je govorila o stenama kao budućem pesku. To je dobra dosetka and nothing more and nothing more..Tako bi se poovski mogla definisati poetika Trećeg trga. Pokušaj, eksperiment, želja za pisanjem i ništa više i ništa više. Korpus je ipak dovoljno obiman da se u jednom članku ne može sve podrobno opisati , niti treba jer nema toliku intertekstualnu raznolikost. Prisutna je narativnost u svoj toj poeziji, ona koja više liči na prepričavanje nego na narativnu poeziju ili retoriku. Ni najmanje retorično. Postoji težnja kod iskusnih čitalaca za sentencizmom, ili jednostavnije rečeno za rečenicama koje se mogu zapamtiti. To je krunska vodilja verbalnih tvorevina. Ne samo u vidu dosetke kao što je slučaj sa peskom, jer to je zaista bio puki slučaj, već nešto što bi bilo suprotno onome što s naziva prazna literatura. Ermatinger iznosi stav o neophodnosti ritma u poeziji. Ako zaobiđemo norme, i pokušamo da se opravdamo nekakvim modernijim kretanjima, opet ćemo morati da uspostavimo univerzalan duh, tj. talenat. ’’Pisanje se uči od sebe samog’’, ali ako li ta unutarnja euritmija ne postoji, nema ničeg dalje. Urušava se mit. Svakako se preteranim ukrašavanjem tekst pretvara u naduvenu precioznu predstavu, ali nemanjem ukrasa pada u sirovost. Tako presan jezik, lišen poetske funkcije gotovo, iznet kao prljav veš koji treba da pokaže stanje stvari (uvek flegmatički intoniran ili pak sumorno), korišten je za pisanje. Stanislavski je govorio ’’imate previše pravilnu dikciju’’, dok bismo se mi ovde mogli poslužiti citatom iz jednog broja časopisa ’’Koraci’’ iz 70-ih, gde se kaže ’’imate suviše prirodnu dikciju’’. Taj obrnuti citat se odnosio na dramsko pisanje u tom slučaju, a upotrebljeno je u intervjuu sa Dušanom Mihajlovićem. Sledeći kriterijume poetske funkcije jezika, možemo spomenuti radove Milosava Gudovića, i nazvati ih jezičkom poezijom- ili samo poezijom autentičnih karakteristika za poeziju. Upadljiva po svojoj neprohodnijoj metaforičkoj snazi, ona štrči nad sezonskim sniženjem, private show, nad zabeleškama posle ručka i slično. Dinko Telećan takođe poseduje izvesnu retoričku, tj. smislenu crtu u izrazu. Mirjana Petrović ima osobenosti u svojoj pesmi gde asocijacije vezuje za Zograf. Prevodna poezija,pak, ima jednu drukčiju poziciju u odnosu na domaću. Prevođenje kao upoznavanje tuđe kulture, uvek donosi nešto novo, neovisno o kvalitetu gotovo. Loš ili dobar kvalitet će podjednako doneti informaciju o zbivanjima u toj književnosti.
S tim u vezi, Trg je doneo prevode novije ruske, češke, poljske, australijske poezije, no to je bio izbor van uticaja uredništva. Takođe se od književnog delanja odvaja i tribinski program, koji opet potpada pod organizatorski i komercijalistički dar.
Van ekstenzije (i onoga što se lingvitički zove province) šefova magacina.
Prozno izražavanje za jednu nijansu je ravnije od poetskog, i po manje slobodnoj upotrebi reči i manjem stepenu metaforizacije, ali najpre po ritmu. I tu se mogu naći izuzeci poput Milice Andrić ili Slobodana Novokmeta. Ova dva prozna autora, iako bez forsiranje vulgarizma kao ukrasnog sredstva, obogaćuju svoju vizuru jasnim tokom radnje i pripovedanja. Ono što se uočava u prozi jeste njena prazna alejbegova slama. Tematika je ista. Načini su slični, što je najporaznije. Uopšteno, poetika je jalova, prediktabilna. Može se očekivati ’zaplet’, idejna potka, izvestan je nulti stepen stilemske obrade. Kada se govorilo o zabavnoj strani književnosti, ne treba to shvatati kao zabavnjačku stranu. To je to držanje pažnje, tenzija koja svakako ne podrzumeva trilerozno ili dramatično, ali podrazumeva nekakvo unutarnje pomeranje. Oduhovljivanje je centar talentovanog izraza. Toga sve manje ima, i Talmud kaže da je nemoguće da na svetu postoji toliki koncenzus mudraca –tako da je i očekivano, ali iznositi to kao marveliozni štamparski poduhvat koji ima za cilj, ni manje ni više, nego da afirmiše mlade pisce! Podseća na davanje lažnih nada, kao pogrešno protumačeni program i plan grupa za srpski jezik i književnost kada kandidati upisuju fakultet ne bi li tu naučili da pišu. Tako sa željom da objave bilo gde, ljudi šalju emailom i bivaju objavljeni i to ne bilo gde kako im je bila prvobitna želja već - na Trećem trgu. Moramo spomenuti i pisce koji, iako su propozicije vrlo strogo iznete na sajtu časopisa, imaju daleko više nego mlađe godine. Ako proces individuizacije traje čitavog života, onda bi verovatno trebalo da traje i proces afirmisanja pisaca. Afirmisanje ne kao sudbina dela u društvu, koliko klesanje izraza. Borivoj Vezmar je svoj izraz klesao u Trgu vrlo pedantno, i izgleda sa entuzijastičkim predavanjem. Rezultat je druga stvar. Ako li pomenemo anonimne mlade talente koji ne žele da šalju na Trg jer shvataju njegovu pijačnu atmosferu (uostalom, reč ’pijaca’ ima veze sa rečju ’trg’, tj. piazza) zaličiće na književni trač sa malignim akcentom. Zato ih neću pominjati, kao da ne psotoje...
Neko će se pobuniti filantropki i reći da je Trg odličan projekat jer je otvoren za mlade, i jer otvoreno govori o volji da mladima pruži utočište. Ili će potpisati peticiju o kulturnijoj kulturi književnih časopisa, ali sa dozom rezerve opte zbog te ozloglašene i pogrešno definisane otvorenosti. Demokratija se olako pretvara u valst ološa. [1]Nažalost, opet se moramo vratiti na mač sa dve oštrice: da li mladi ne objavljuju u književnim magazinima zato što su mladi ili zato što ne zavrednjuju? Isto važi za bilo koju generaciju. Odgovor stremi na ovoj drugoj strani. Trg je, zaključujemo dakle, pristao da bude otpadni kanal u kome će plutati ono što se nije trebalo zadržati. Cloaca maxima?
Istaknut je i motiv čaršijskog na Trećem trgu. Čaršijsko bi približno bilo isto što i palanačko u ’’Filozofiji palanke’’. Kada je roman ’’Strah i njegov sluga’’ prevođen na francuski, ’’čaršija’’ je prevedena kao ’’le quartier commercant’, što opet pristaje uz Trg, i trg. Skučenost koja u sebi sadrži paradu grandioziteta i pseudoelitizma. Boemerija je takođe prestižan hobi, pogotovo kad je udruženo sa pisanjem, a udružiti se s pisanjem shvaćeno je u osnovnom značenju tog glagola: ne crtati, kako je to po etimologiji, već jednostavno ispisivati reči. Objaviti u Srbiji nije veliki poduhvat. Preciznije, vrlo je izvesno objaviti SVE, samo je pitanje kod koga. Pojavljuju se konkursi u Žitištu, Knjaževcu, razni bezimeni fondovi i bezglave nagrade koje proizvode ’pisce’. I svi oni imaju puno pravo da sebe tako nazovu, kao što svi oni koji škrabnu nekakav prikaz o nekakvoj knjizi koji se svodi na ’’dobro-nije dobro’’ imaju pravo da sebe smatraju kritičarima. Događaju se čuda, pa i poneki zalutali pisac na minornim konkursima, sa kredom da se u književnost ulazi na mala vrata. Neko se poziva na relativizam i smatra formalizmom i snobizmom težnju da se radovi objavljuju u renomiranim izdanjima. Treba se podsetiti Šolohovog koji kaže: ’’U društvo te primaju prema odeći, a ispraćaju prema duhu koji si pokazao’’.
Manimo se relativonanisanja i skromnosti koja dovodi isključivo do svog maksimuma: opet do skromnosti.
Krajnje je vreme da se kritičarski posao nožem razdvoji od novinarskih prikaza knjiga. Kritika nije jednako lično mišljenje a pogotovo nije jednako svačje mišljenje, već samo onih kvalifikovanih. Iako non sholae sed vitae discimus, red se mora održati. Kategorički imperativ: ako jedan diplomirani apsolvent može pisati svoje ’kritičke’ sudove ili uređivati časopise, onda će to moći učiniti i drugi i treći. Tako bi se mogao ukinuti univerzitet kao suvišna obrazovna lestvica. Ili škola kao sistem.
Čitanje poezije i proze na javnim književnim večerima, ili sumracima, ima više notu terevenskog nego promotivnog. Jedan naš istoričar jezika takve pojave grohotno
naziva ’’praktična književnost’’! Ja ću prošriti: servis služba koja čita na kućnoj dostavi, od toliko do toliko časova, i koja po potrebi može da prodikskutuje sa klijentima. Književnost smutnji koja ne ostvalja nikakav beleg ili zbrzani krik za priznanjem?
Čitanja koja donose bolji promet lokalima liče na profanisanje nečega što je po svojoj prirodi oponent profanom. Književnost je opozicija profanosti, ona se onim kročeovskim ’nečim’ –ne toliko bori- koliko potiskuje profano. Cijnid zvani mastiljarenje i mešetarenje jezikom, malverzacije duhovnom homeostazom.
Nije posipanje pepelom, već status quo koji se samo konstatuje, upleten u mrežu svilenih gajtana sa svih strana.
On postoji. Opominje (izaziva podsmeh?). Dokazuje još jednom teze iz Palanke koja živi od sitnih prevara, što sebe što drugih.
I zašto da ne kažemo na kraju celu istinu?
Časopis za lošu, ili nevažnu književnost, i poneku slučajnu upadicu slučajno upalih.
U jednoj skici za esej kod jednog profesora filozofije sam naišla na zapažanje da znanje istine nije dovoljan uslov njene delotvornosti. Tako je i ovde slučaj. Za one koji su se tu našli slučajno, poput već pomenutih autora, izokrenućemo staru ’’I kod velikog Homera ima rđavih stihova’’ i potkrepiti njihovu uzurpatorsku pojavu. Nekadašnji zagrebački časopis za SF ’’Sirius’’ je prestao da izlazi u nedostatku tekstova koji su zadovoljavali kriterijume. Trg je po svojoj astronomskoj dimenziji daleko manji od Siriusa, no show must go on.. Istina o Trgu nije ono što će zaustaviti neželjena dejstva časopisa.
Hleba i igara.

[1] Olako je sinonim za uvek, u semantičkoj leksikografiji.

Ipak se menja, ili o krležijanski osvrt na kritiku

2009-03-07T04:06:00.000-08:00

NAŠ KNJIŽEVNI TRG

Ovaj međužanrovski prikaz možemo početi i rečima Tina Ujevića, koji se u ’’Mrskom Ja’, izjasnio kao tolerator književne kritike, smatrajući da je svaka kritika u biti pozitivna. To bi trebalo da je i esencijalno u kritici kao disciplini pisanja, jer u suprotnom kritika se pretvara u dnevničke zapise bez argumentacije. Matoševe kritike možda najlepše ilustruju analitičko portretisanje pisaca, sa prednostima i manama koje nalazi u njihovom delu. Njegovi komentari o poeziji kao zanatu poluobrazovanih mogli bi se objasniti i nekim objektivnim sredstvima, poput činjenice da je poezija, zbog svoje asocijativnosti, prinuđena da bude izraz nekoherentnih celina koje međusobno čine simbiozu. Kod proze je situacija drugačija, i to znaju i veliki pesnici kao što je Ujević, i svaki pažljiviji poznavalac književnosti primetiće da proza zahteva koheziju i doslednost toka, kalkulisanje radnjom i karakterima, uključuje i primorava na razmišljanje o paralelnom življenju romana, tj. njegovim suživotom sa realnošću. To je bio i razlog zašto je roman krunisan kao poptpun književni oblik kod Bogdana Popovića. Svakako, prateći istoriju književne kritike zapažamo da je bilo različitih, oprečnih stvavova o njoj. Najbitniji rascep nastao je između estetskog i etičkog kriterijuma, angažovane i neangažovane književnosti u širem smislu. Skerlić je, kako ga Matoš naziva, ’’moralista’’, i njegovi sudovi su manje pazili na estetiku a više na etiku. Ne treba se ni podsećati Svetozara Markovića i njegovih podviga koji su, preko Černiševskove materijalističke svesti o umetnosti, došle kao groteskni zahtev.
Sav ovaj uvod, u formi eseja u eseju, služi da bi se, makar malo, razjasnila slika o književnosti grešaka. Kao što postoji duhovita dečja knjiga Đanija Rodarija, ’’Libro degli errori’’, možmo konstatovati i da je sva književnost koja je vrednovana po vanknjiževnim merilima -književnost grešaka. Lapsus calami protegnut na celokupna dela, i celokupne ideje o pisanju, tako nekako bi bila ekstenzija te definicije. Ono što se pod tim podrazumeva najpre je shvatanje književnog rada kao lične ispovesti, ili ličnog apela, bilo kakve reklamatorskog japajakanja u ’svjetskoj teskobi’’, ili mnogobrojnim jalovim poređenjima književnosti i ludila, ili pak profetskog zanimanja. Parafrazirajući Krležu reći ćemo jednu gotovo slogansku rečenicu o estetici: malograđanski dekadenti izdigli su lepotu kao tajanstveno božanstvo! On dalje kaže da se ’’estetike propovijedaju već stoljećima bez rezultata’’, što se direktno nadovezuje na rasprave koje se i danas uzaludno vode, o estetičkim ’’pravilima’’. Pravilo estetike je da je čvrsto povezana pravilnikom koji se prozivoljno primenjuje. To je rečeno za jezik kao sistem komuniciranja, i sada se i za estetiku može upotrebiti ta ista parafraza. Nećemo reći da je ’’sve laž i sve fraza’’ kao Krleža što je, jer je naprosto ipak osvetljen put za izlaz ka ’’Obećanim zemljama’’ iz palanke, bilo krležijanske bilo one kod Radomira Konstantinovića. Razlog tome je vrlo jednostavan. Jedan kritički tekst (’’Treća agora lažnih krznara, decembarski Koraci za 2007) se u našoj književnoj palanci, ili malom gradu, pokazao upravo onako kako je autorka i nameravala. To je verovatno redak slučaj u zadrtim htenjima društvenih pomicanja, gde se sve meri i posmatra kroz prizmu jednosmerne i plitkoumne pojave, koju bi Krleža sigurno etiketirao kao Sancta Mediocritas.
Kritički stav o jednom časopisu, Trećem Trgu u ovom slučaju, bio je iznesen oštro i bez kurotaznosti 18. veka kada je svaka negativna kritika bila izjednačena sa vređanjem.To nalazimo i kod Orfelina, koji je u ’’Predisloviju’’ citirao Milera, a tek je Dositeju uveo malo smeliji ton ali sa uljudnim izvinjenjem u kritici o Trlajiću, dok Vuk napokon nije presekao tu tradiciju ograđivanja i pohvala. Iako zvuči pomalo arhaički i narodski, Vuk je prostim rečima objasnio suštinu kritike, govoreći o potrebi da javno jedni druge ’’neprijateljski’’ recenziramo i kritikujemo:’’Istina je da će se tim načinom osramotiti kad spisatelj kad recenzent a kadšto i obojica, ali narod i literatura će dobiti. Tim će načinom početi jedanput i naši spisatelji misliti i sumnjati o onome što pišu’’.
Počeci kritičke misli kod nas daju zanimljiv matrijal, i primenjiv na aktuelne prilike, ne samo istorijsko obeležje doba pre našega. Tako se Magarešević, osnivač Letopisa Matice srpske, pita da li je ukus mase merodavan za sud on jednom književnom delu, i navodi odlomak iz romana ’’Abderićani’’ gde su Arapi lupnjavu plehanih doboša smatrali za visoku umetnost.O tome bi se moglo raspravljati u nedogled i verovatno bi se opet došlo do onog Krležinog odvažnog zapažanja o pripovedanju, i propovedanju, estetike.Kao jedan lep primer za krajnje efektno priznavanje te sumnje i prihvatanje odgovornosti pred publikom, pa i pred onim Mrskim Ja, moram navesti Udruženje građana ’’Treći Trg’’. Nakon moje kritike koja je isprva, možda zbog njenog tonaliteta i leksike, bila vatrometno shvaćena, pomalo kao plod nesporazuma i mimoliaženja moje namere i onoga kako je ta namera spolja delovala, Treći Trg je pokazao da u našem književnom društvu ipak postoji mig toga čemu su se svi pisci nadali, dalekosežnijoj i široj književnoj vizuri. Ono što je i u samom mom članku u Koracima i pohvaljeno bila je velika organizatorska sposobnost učesnika Trga, radni elan za stvaranje književnog života. Bilo bi pogrešno reći da su naše promocije sasvim ništavne, ali bilo bi takođe pogrešno reći da su česte i dobro posećene. Sam časopis ’’Treći trg’’ naišao je na, možda zbog takvog opšteg stanja u kulturi, odziv osrednjih autora, i o tome je već dosta govoreno u kragujevačkim Koracima.
Ta probna verzija glasila za (mladu) književnost je sasvim u redu, posmatrano sa ove distance kada časopis više ne izlazi a Udruženje se bavi onim književnim poslom za koje je nesumnjivo podobno. Izdavaštvo Trećeg Trga, u kome je izašla jedna izvrstna zbirka poezije (Milosav Gudović: Vrtovi i reči), i još jedna prevedena sa poljskog jezika (Eva Zonenberg: Imperija suza), promocije knjiga koje se održavaju redovno i traganje za mladim talentima, sve su to sasvim neobično uspešni obrti koji su daleko nadmašili samo izdavanje časopisa.Treba pomenuti i da je u poslednja dva broja Trećeg Trga izašao jedan koristan temat, što bi opet mogao biti predlog za dalji rad, u tom smeru. U pitanju je izbor iz naše periodike 20-ih i 30-ih godina XX veka. Počev od potreba studija srpske književnosti pa preko interesovanja za njenu istoriju, često se nailazi na problem tekstova iz starije periodike, kao i celih knjiga. Nema obnovljenih izdanja, nema dovoljno primeraka u bibliotekama, a najčešće ni elektronskog pristupa. Nastavljanje ovakve ideje bilo bi od izuzetnog značaja.
Posebno treba naglasiti i to da se za kulturu izdvaja minorno malo sredstava u odnosu na druge oblasti (na primer, sport…), i da je entuzijazam i volja za građenjem naše književne scene faktički jedini pokretač. Članovi Udruženja Treći Trg pokušavaju da mladu književnost promovišu (rekla bih, pre nego afirmišu, kako je to stajalo u programu časopisa) i daju mesta za njeno razvijanje. To je i danas pokušano preko Festivala poezije, tj. drugog Beogradskog festivala poezije. Program festivala i ulaženje u problematiku šta su to i ko su najznačajniji pesnici/pisci trenutno, u Evropi i kod nas u ex YU, nije potrebno analizirati detaljno, jer se u celoj toj koncepciji najjjasnije vidi sama ideja pomeranja unapred. Možemo se pozvati na iskustva starijih pisaca, uopšte književne prošlosti u kojoj su se uvek postavljala pitanja da li je bolje nepisati ništa u nedostatku nečeg izuzetnog, ili pisati prosečno i držati neku srednju liniju kvaliteta. Rešenje ovog pitanja bila bi neka pat pozicija: u svakom slučaju građenje jeste teže od rušenja.
Razvitak književnosti ne zavisi toliko od učenja, jer pisac uči od samoga sebe, ali može se negovati. Dakle, opravdano je i dalje ostati pri stavu da je časopis Treći Trg bio eksperimentalni proizvod, i kao takav neka ostane, ali promovisanje i izdavanje knjiga mladih pesnika i prozaičara više je nego pohvalno.Festival poezije koji se održava od danas do 13. septembra, i koji je i prošle godine bio održan u Beogradu, takođe se može posmatrati kao brilijantan početnički korak. Festivali i tribine su događaji, i to pravcati, društveni i kulturni, a za njihov što bolji izgled zaduženo je i vreme i iskustvo i promišljanje. Krležijanska citatomanija dala bi za to otprilike ovakvu snetencu: i najduži put počinje prvim korakom…
Udruženje ’’Treći Trg’’ svojim prihvatanjem sugestija pokazuje zrelost koja je neophodna za doterivanje književne stvarnosti. Festivali će se održavati i dalje, i biti bolji, uspešniji, raznolikiji, a na svima onima kojima je kultura politička orijentacija a kulturni aposolutizam versko opredeljenje, ostaje da se uključe u takve ’pokrete’. Ponajmanje se očekuje od širokih masa, iako je cilj Festivala upravo taj: skretanje pažnje na poeziju, na književnost uopšte, na ono što nije samo ’barbarska glupost’ već ’dijalektički antibarbarus’; od mase se očekuje da se prene iz psihologije mase i osluškuje ono šta se događa na Književnom trgu. Svakako da je pomalo škakljivo očekivati da se u tom osluškivanju ponešto i zaista čuje, i da se masa koja je amorfna i bleda pojavi u ulozi publike. Ponekad se u toj uličnoj karnevalskoj vrevi, sličnoj onoj u ’’Kraljevu’’ pojavi i nit hiper-modernog, ili pseudnoavangardnog. No, tačka u kojoj smo se našli svi mi kojima je književnost profesija i afinitet danas se nalazi na Trgu. Sudeći po današnjoj slici, a pre svega ideji, optimistične su mogućnosti za naš književni trg.
Popularizacija poezije i kulture bliska je nekim ideološkim koncepcijama koje su bile izvodljive samo hipotetički, ali Jedan bauk se diže nad (Beo)gradom a to je bauk…za drugi neki prikaz.